Миса „Ista est speciosa” Пјера де ла Рија

У генерацији композитора који су стварали на преласку 15. у 16. век, а у којој је најзначајнији представник без сумње био Жоскен де Пре, водећа фигура северно од Алпа био је Пјер де ла Ри. Велики мајстор технике кантус фирмуса и канона, овај аутор је истраживао и проширивао извођачки апарат, уводећи петогласни и шестогласни хорски став, спајајући старо и ново у својим делима.

Пјер де ла Ри јер рођен у Турнеу, а претпоставља се да је као певач почео да ради у Бриселу око 1469. године, под именом Петер Стратен - фламанској верзији имена које би се могло превести као „Петар од улице”. Као Де ла Ри, помиње се први пут 1492, и то као члан Хабзбуршко-Бургундске капеле, у којој је и радио до краја живота 1518. године. Ово је била музичка и црквена институција која је пратила владара бургундског дела Низоземске, тачније Фландрије, а којом је од 1477. године владала хабзбуршка династија. Велика капела, како је још била позната, имала је завидну репутацију већ за време владавине Филипа Лепог и представљала је најзначајнију институцију бургундске школе, у којој су свој траг оставили Гијом Дифај и Антоан Биноа. Током своје дугогодишње службе у капели, Де ла Ри је путовао у Француску, Шпанију, Немачку, Аустрију и Енглеску, упознајући се са тамошњим музичким праксама, док је на двору додатна сазнања стицао захваљујући обимној збирци музичких рукописа који су похрањивани у ризници капеле и у којима су се, у тренутку Де ла Риовог доласка, већ налазили радови Јоханеса Окегема.

Као члан капеле, Де ла Ри је био задужен за извођење и писање музике за свакодневне црквене службе. Овај уметник је имао обавезу да компонује полифона дела за најзначајније празнике и службе, попут празничних миса, полифоних магнификата, маријанских антифона и других дела.

Петогласна миса Ista est speciosa, коју ћете чути у вечерашњој емисији, написана је између 1509. и 1516. године. Дело поседује нешто тамнији звук, због композиторовог инсистирања на дубљим регистрима гласова. Де ла Ри користи превазиђену праксу употребе кантус фирмуса као формалног оквира пре него мотивско-тематског материјала који прожима све деонице, чиме се губи на музичком јединству дела у односу на схематизацију форме. Кантус фирмус који је одабрао је заснован на антифону Ista est speciosa, чији је текст преузет из „Песме над песмама” и који се често користио током средњег века, најчешће у службама везаним за празник Богородичиног успења.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић