Уметност интерпретације – Гвидо Кантели

Овај уметник је рођен у Новари 1920. године, а студије је завршио на Конзерваторијуму у Милану. Почетак његове каријере омео је Други светски рат, током којег је најпре био регрутован у италијанску војску, да би потом завршио у немачком радном логору, због отвореног супротстављања нацистичкој идеологији. Музици се вратио након ослобођења Италије, са успехом руководећи оркестром миланске Скале и остварујући успешна гостовања у Будимпешти и Бечу. Ипак, прави успон је његова каријера доживела након што га је Артуро Тосканини чуо како диригује, препознајући у Кантелију свог наследика, говорећи „да је то први пут у (његовој) дугој каријери да је упознао тако талентованог младића”. Почетком 1949. године, на позив Тосканинија, Гвидо Кантели први пут диригује Симфонијским оркестром Ен-Би Сија, а њихова сарадња се продубљује у наредним годинама. Успех који је постигао са овим оркестром, отвара му врата најзначајнијих оркестарских кућа у Америци и Европи, те почиње редовно да диригује оркестрима као што су Њујоршка филхармонија, Бостонски симфонијски оркестар и Филхармонија оркестар из Лондона. Кантели веома брзо стиче реноме диригента који поставља високе захтеве пред чланове оркестра, али који је и сам врхунски познавалац оркестарске литературе, способан да напамет диригује обимна симфонијска дела. Његов велики узлет на светској сцени потврђен је 16. новембра 1956. године када је именован за наследника Карла Марије Ђулинија на месту музичког директора миланске Скале. Међутим, само недељу дана касније Кантели гине у авионској несрећи на париском аеродрому Орли, када се авион на линији Рим - Њујорк, приликом полетања срушио на оближње куће и запалио. Кантели је тада имао само тридесет шест година, а његовом великом заштитнику Артуру Тосканијију, који ће умрети само два месеца касније, никада није саопштено да је овај млади уметник трагично настрадао.

У дискографској заоставштини Гвида Кантелија остао је релативно мали број снимака - поред дела која слушате у вечерашњој емисији, међу њима се издвајају Бетовенова Седма симфонија и Пети клавирски концерт, Шубертова Осма сифмонија, Брамсова Прва и трећа симфонија, Слике са изложбе Мусоргског, Франкова де мол симфонија, Хиндемитов Сликар Матис, као и Вивалдијева Четири годишња доба. Иако је каријеру започео као оперски диригент, Кантели је дискографски забележио само извођење Моцартове опере Тако чине све 1956. године.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић