Стереорама – Џез панорама

Војислав Бубиша Симић као композитор

Војислав Симић, рођен је 1924. године у Београду. За џез се заинтересовао пред крај Другог светског рата као студент Музичке академије у Београду. Завршио је дириговање у класи професора Предрага Милошевића, и студирао композицију код професора Станојла Рајичића, стекавши формално образовање 1954. године. Као утемељивач првог биг бенда у Југославији 1946. године определио се за позив џез музичара, уважавајући традицију лежерног бејсијевог свинга и касније оркестарског стила Квинсија Џоунса. Ту идеју водиљу успео је вишедеценијским радом да пренесе на Џез оркестар Радио-телевизије Београд по чему је овај постао препознатљив и ван наших простора. За диригента је постављен први пут 1953. године по одласку Младена Гутеше у Немачку, после чега је џез оркестар, без обзира на нужне и природне персоналне промене, све време неговао овакав стил. У том маниру је Симић написао познату и радо извођену композицију Поздрав Каунту Бејсију, са којом је овај оркестар стекао прво значајније међународно признање на Интернационалном џез фестивалу у Жуан Ле Пену (Француска) 1960.године. После тога на многим турнејама по земљи и Европи, постигао са оркестром запажене успехе. Оркестар је под његовим вођством наступао на свим југословенским фестивалским смотрама. Уз Џез оркестар Радио-телевизије Београд наступали су многи међународно признати џез музичари: Душко Гојковић, Бранко Пејаковић, Миле Павловић, Бранислав Лала Ковачев, Јован Миковић, Тони Скот, Кларк Тери, Ерни Вилкинс, Натан Дејвис, Мајнард Фергусон, Алвин Квин, Кени Дру, Џони Грифин, Кларенс Биг Милер, и други. Под његовом диригентском палицом пажљиво се стварало здраво језгро домаћег џеза, па тако нема практично ниједног џез музичара који нешто значи на нашим просторима а и ван земље, а да није стицао искуства свирајући у овом, или са овим оркестром. Као композитор и аранжер, знао је да, поред композиција које имају класичну форму (нпр. Свита Епитаф Кир Стефану, Скице са Охрида, Песма са југа, У спомен Мокрањцу), посебну пажњу обраћа на нашу народну музику (нпр. Чаје Шукарије, Игра под Шар планином и др). Обрађивао је и староградске песме у одличним аранжманима (Тихо ноћи), а писао је и музику за децу, као и музику за филмове (Вагон ли). Током дуготрајног рада са оркестром паралелно је радио као гост диригент у Позоришту на Теразијама у мјузиклима, радио је са хором сениора КУД Бранко Крсмановић, а дириговао је и симфонијским оркестром када су на репертоару биле популарне симфонијске џез нумере. У овој емисији представићемо део стваралачког опуса Војислава Симића.

Аутор: Јадран Ерчић









Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво