Век хармонике

У вечерашњој емисији слушаћете концерт за хармонику и оркестар Пророчанство естонског композитора Ерки-Свена Тура, композицију Химера за флауту, бас кларинет, хармонику, клавир, виолину и виолончело немачког композитора Лукаса Тобијасена и Calmo, ezitando un po, за кларинет, виолончело и хармонику Фридриха Голдмана.

На почетку ћете чути концерт за хармонику и оркестар под називом Пророчанство естонског композитора Ерки-Свена Тура, чије су партитуре пуне колористичких и хармонских инвенција. Турова вешта мешања инструменталних боја истиче се управо у концерту за хармонику, где оркестар у појединим моментима постаје продужетак солистичке деонице и обрнуто. Повремено је преплитање инструмената толико суптилно да је потребно пажљиво слушати како би се уочио моменат прикључења солисте и њеогово напуштање оркестра. Овај концерт написан је и премијерно изведен 2007. године, као поруџбина Филхармоније из Туркуа и Симфонијског оркестра из Бретање. Солиста је био један од пионира интерпретације савремене музике за хармонику - Мика Веиринен, кога и вечерас слушамо у истој улози.

Следе остварења немачких аутора Лукаса Тōбијасена и Фридриха Голдмана.

Тобијасен је студирао Интегративну композицију на Универзитету уметности у Есену, а оснивач је и члан Ансамбла Краш. Посвећен је иновативном дизајну концерата у којима интегрише музику и драматургију. Овај аутор, који се бави електронском и алгоритамском музиком, 2016. године је написао остварење Химера у две верзије, а ми вечерас слушамо другу – за флауту, бас кларинет, хармонику, клавир, виолину и виолончело, у извођењу Ансмабла Краш. Снимак је забележен 30. марта прошле године у Позоришној дворани у Русама у Бугарској, у оквиру 59. фестивала Мартовски музички дани.

У истој интерпретацији следи остварење под називом Calmo, ezitando un po, односно Мирно, мало оклевајући за кларинет, виолончело и хармонику Фридриха Голдмана. Формација трија се често може наћи у стваралаштву овог немачког композитора, диригента и музиколога, а његово истраживање трија као жанра почело је још 1966. године. У својим делима посебно се бавио идејом да звук, односно сваки тон, може бити део драмског контекса. Трио који вечерас слушамо написан је 2004. године, а његова драматургија је везана за кретање звука ка својеврсном „негативаном врхунцу"", имајући у виду да на крају композиције само остаје хук комешања ваздуха који производе кларинет, виолончело и хармоника.

Уредница емисије Марија Вуковић