Век хармонике – Концерт Бранка Џиновића и Александра Латковића

Снимак концерта који су под називом „Нова српска музика за хармонику и виолончело” хармоникаш Бранко Џиновић и виолончелиста Александар Латковић одржали 10. марта ове године у сали Београдске филхармоније

Овај дуо настао је, игром случаја, пред концерт Бранка Џиновића у Студију 6 Радио Београда - децембра 2018. године, када су уметници ad hoc извели заједно дело Софије Губајдулине, након чега они настављају сарадњу кроз пројекат „Нова српска музика за хармонику и виолончело". Иако је дуо хармоника и виолончело доста популаран у свету, наши композитори нису до сада били окренути писању за овакав ансамбл. То је био разлог да се обрате ауторима млађе генерације са којима су до сада сарађивали, али пре свега онима који ће имати другачије приступе компоновању за овај састав, како би програм уједно био и интересантан за публику, али и технички и звучно изазован за Џиновића и Латковића као извођаче.

На почетку концерта премијерно је изведено дело Ивана Бркљачића под називом Џин у филхармонији инструментални театар за виолончело и хармонику. Аутор је 2019. године добио позив од двојице уметника да за њих напише композицију у духу Кагеловског инструменталног театра. Важна референца током писања су му биле две ствари: серија „Моцарт у џунгли”, тако да Џин у филхармонији започиње снимком увертире из Фигарове женидбе, а потом и дечја књига и филм „Велики доброћудни џин”. Сам наслов дела донекле асоцира и на презиме Бранка Џиновића, који је на сцену ушао свирајући.

Дело Мистични плес – Сама III Снежане Нешић припада цилклусу композиција у којима се ауторка бави феноменом боје звука и проблематиком одређивања хармонског центра музичког тока. По њеним речима, ово остварење подражава кретање плеса дервиша, јер се на сличан, кружни начин, и музички фрагменти врте око своје хармонске осе. Као што дервиши припадају мистичкој грани ислама – суфизму – тако је композиторка надахнуће за настанак дела пронашла у стиховима о чежњи из пера Румија, једног од највећих персијских песника и суфи мистика, који гласе: „не бих могао да знам шта је љубав да нисам осетио ову чежњу”.

Следи Камерна музику за хармонику са електроником и виолончелом Светлане Мараш. Електроника се у овом делу користи интерактивно тако да свим електронским звуцима управља хармоникаш. Ово је била и једина композиција на концерту која укључује електронику, а настала је на иницијативу Бранка Џиновића.

До краја вечерашње емисије чућете још и дело UNITY.PROJECTIONS [001=>2] Маје Боснић. Ову младу композиторку експерименталне концептуалне музике све чешће сусрећемо као ауторку музике за хармонику. Овом приликом, третирајући инструменте као звучне објекте, Маја Боснић је истраживала техничке и акустичне могућности хармонике и виолончела, али и спремност извођача да изађу из својих уобичајених улога.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво