Мајстори барока

У Лондону почетком XVIII века се осећао узлет музичке активности на различитим пољима од опере све до јавног концерта. Новине и часописи су објављивали програме музичких вечери на основу којих увиђамо посебну склоност енглеске публике спрам дрвених дувачких инструмената. Томе је допринело и деловање виртуозних музичара попут флаутиста Џејмса Пезибла и Џона Бастона, односно обоисте Жан Кристијана Кича, који су популаризовали дрвене дувачке инструменте и међу аматерима. У том контексту посебно је алт блокфлаута, односно како су је тада називали „обична флаута” постала инструмент у моди међу широком, ученом публиком.

Збирка од дванаест концерата Роберта Вудкока из 1727. године, припада управо домену аматерског музичког стваралаштва. Наиме, Вудкок је био професионални сликар, чија су платна на којима је представљао бродове у стилу холандског колеге Вилема ван де Велдеа млађег била врло популарна. Велики број слика овог аутора се још увек чувају у Националном поморском музеју Велике Британије у Гриничу, што сведочи о његовој вештини.

Али, Вудкоков таленат није био само сликарски. Подједнако се добро сналазио и у музичким водама, о чему његов савременик Џорџ Верчју даје следеће податке: „...био је врло вешт у музици, поседовао је смисао за то и наступао је на обои на зналачки начин, написавши бројне комаде од којих је неке и објавио, уз одобравање мајстора ове дисциплине”.

Вудкокова збирка Дванаест концерата у осам деоница данас има историјску тежину јер се међу делима налазе први концерти за флауту икада објављени у историји западне музике и први концерти за обоу које је публиковао један енглески композитор. У овој колекцији сте тако налази шест концерата за једну или две сопранске блок флауте, три за попречну флауту и три за обоу. Музички гледано, ова дела су моделована на основу узорних композиција тројице аутора који су били често извођени на јавним концертима у Енглеској - Вивалдија, Албинонија и Хендла.

Уредница Ксенија Стевановић