Читај ми!

Музика света

Curious Classics фестивал – Јапанска класична музика

Наредних шест емисија биће посвећено Curious Classics фестивалу, који је одржан од 20. фебруара до 9. марта у Стокхолму. У првој емисији чућете снимак са концерта који је под називом „Јапанска класична музика” одржан 1. марта у Стокхолму

Организатори фестивалa поставили су питање да ли се класична музика зауставља на Баху, Моцарту и другим ауторима западноевропске културе, или је универзум класичне музике много већи. У том смислу, они се окрећу класичној музици других култура: јапанској, кинеској, арапској, персијској, јерменској, корејској, али и модерној музици која инкорпорира елементе ових традиција. За организаторе је класична музика управо она коју различита друштва називају својом „традицијом”, односно својим музичким каноном, где су развијени принципи, правила и системи компоновања и извођења. Знатижеља и радозналост према другим културама су упориште овог фестивала,па отуда и назив Curious Classics што у слободном преводу значи Радознали класици.

У вечерашњој емисиј чућете снимак са концерта, који су под називом „Јапанска класична музика”, одржали Акико Фуџимото, Кеисуке Зенјоџи и Марико Кезука. Наступ је забележен 1. марта ове године у Гриневалд сали Концертне дворане у Стокхолму.

Јапанска класична музика, али и друге гране културе ове далекоисточне земље као што су поезија и књижевност, доживеле су динамичан развој од 1603. године, током шогуната који је успоставио Токугава Ијејасу. Ова епоха јапанске историје позната као Едо или Токугава период трајале је дуго, све до 1868. године. У њој форме попут Кабуки и Бунраку позоришта постају веома популарне, а развија се и музика за камерне ансамбле и глас која се превасходно везивала за три инструмента – шакухачи, кото и шамисен. Последња два су испрва у били везани искључиво за дворску музику, да би временом постали део живота и других друштвених слојева, посебно од када су њихову славу проносили слепи свирачи који су уједно држали и школе музике. Током 17. века у јапанској музици су, такође, успостављена две пентатонске лествице – јо и ин – проистекле из фундуса народне традиције. Јо-ин тонални систем је у основи већине ново написане музике јапанских аутора до данашњих дана, осим оне писане за Но драме и дела авангардних композитора друге половине 20. века.

Уредница емисије Марија Вуковић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво