Век хармонике

Дела Баргјелског која ћемо представити вечерас, настала су 80-их година прошлог века. У тумачењу Збигњева Кожљика слушаћете: Птицу из снова, Обојене облаке, потом Пољске свите број 2 и број 3, као и дело под називом Црно огледало за гитару и хармонику у којем гитарску деоницу изводи композиторова ћерка, Констанцја Фурх-Баргјелска. На крају ћете чути композицију Егад за хармонику и вибрафон из 1990. године, коју Кожљик изводи у сарадњи са Станиславом Скочињским

Рођен 1937. године, Збигњев Баргјелски је прво студирао права у Лублину, док је студије композиције започео у Варшави код Тадеуша Шелиговског, а наставио их у Катовицама. Постдипломске студије похађао је у Паризу код Нађе Буланже, композиторке и једне од најутицајнијих музичких педагога 20. века. Године 1976. преселио се у Аустрију где је провео већи део живота. Његов композиторски стил окарактерисан је као „независан феномен у савременој пољској музици", изузет од актуелних трендова. Баргјелски се, према речима критике, вешто служи разноврсним достигнућима модерне композиције, али се ипак не одваја од традиције на радикалан начин, и одржава одређену дистанцу у односу на модернизам и постмодернизам. У различитим фазама свог стваралаштва, Баргјелски је користио разнолике композиционе технике попут соноризма, алеаторике, конструктивизма, унутар модернистичког језика у својим вишеструким стилским видовима.

Био је редовни професор и шеф Катедре за музичку теорију и композицију на Музичкој академији у Бидгошћу, а предавао је и на Музичкој академији у Кракову. За изузетна достигнућа на пољу музике више пута је добијао престижне награде, а 2011. године одликован је пољском Златном медаљом Глорија Артис за заслуге у култури.

Збигњев Баргјелски истиче да хармоника поседује "камелеонску" способност трансформације звука и начина експресије. Због тога јој се он често окретао, користећи је у двадесетак својих композиција и комбинујући је са различитим инструментима и саставима.

Хармоникаш и педагог Збигњев Кожљик дипломирао је 1980. године на Музичкој академији „Фредерик Шопен" у Варшави. Лауреат је бројних међународних такмичења, а 1987. награђен је Државним признањем „Станислав Виспјањски" за најбољег младог уметника. Године 1995. започео је педагошки и научни рад на Музичкој академији у Бјалистоку, где и даље ради. У својим научним радовима теоријски је описао нову, веома богату еру музике за хармонику у Пољској, која је почела када је Чеслав Груђински написао прву Сонатину за хармонику 1955. године. Кожљик износи и занимљиву чињеницу о експанзији литературе за хармонику запажајући да је до 1970. године у Пољској било тек двадесет осам оригиналних композиција за хармонику, а 1990. чак 321.

Кожљик је у стручним круговима изузетно цењен, те не чуди велики број премијерних извођења и снимака које је реализовао за пољску Радио-телевизију, али и друге установе широм Европе. Тесно је сарађивао са Баргјелским, за кога сматра да је, упркос томе што није био хармоникаш, у својим делима свеобухватно развио звучне и техничко-виртуозне могућности инструмента.

Уредница емисије Марија Вуковић