Фестивал у Вербијеу 2010 – Ексклузиван архивски снимак

Дела Ђорђа Енескуа (Румунска рапсодија у А дуру, број 1, опус 11/1), Сергеја Прокофјева (Други клавирски концерт у ге молу, опус 16) и Густава Малера (Прва симфонија у Де дуру - Титан). Фестивалским оркестром из Вербијеа диригује Шарл Дитуа, а као солисткиња наступа пијанисткиња Јуџа Ванг. Снимак је забележен на концерту одржаном 16. јула у Комбен дворани.

Јуџа Ванг, једна од најперспективнијих и најтраженијих савремених пијанисткиња, рођена је 1987. године у Пекингу у породици музичара. На конзерваторијум у родном граду примљена је са седам година, а већ у четрнаестој је наставила школовање у Канади. Специјализацију је похађала на чувеном Кертис институту у Филаделфији у класи Герија Графмана који је имао снажан утицај на њен пијанистички развој. Пажњу светске јавности привукла је концертом одржаним 2007. године када је заменила Марту Аргерич, музицирајући као солисткиња са Бостонским симфонијским оркестром. Две године касније потписала је ексклузиван уговор са Дојче Грамофоном, обезбедивши себи место међу водећим светским уметницима. Из богате биографије Јуџе Ванг издвајамо и да је 2003. године дебитовала у Европи музицирајући са оркестром Тонхале из Цириха, а том приликом је свирала солистичку деоницу у Бетовеновом Четвртом клавирском концерту, док се као амерички деби наводи њен наступ са Пинкасом Цукерманом 2005. године, где је исти Бетовенов концерт извела замењујући пијанисту Радуа Лупуа.

Своју прву оркестарску композицију, тада двадесетдеветогодишњи Густав Малер представио је 1889. године у Будимпешти, а назвао ју је Симфонијска поема у два дела, без додатног наслова или ознаке, иако је у њој користио мотиве и цитате из свог вокалног циклуса Песме дечака луталице. Четири године касније композитор је ревидирао ову партитуру, правећи од ње петоставачну „поему у симфонијској форми” у којој се описују живот, патња и трагична судбина хероја, назвавши је Титан према истоименом роману Жана Пола. Тек три године касније, 1896, ово дело је доживело коначну трансформацију, одбацивањем другог става и програмских наслова присутних у симфонијској поеми, и поставши званично Малерово прво симфонијско остварење.

Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво