Музика вива

Рођен је 1979. године, а Њујорк Тајмс га назива „једним од најталентованијих и најцењенијих композитора његове генерације”. Студирао је компоновање на Универзитету Јужне Калифорније, као и на Универзитету Јејл, а у својим делима инспирише се еклектичним миксом звукова и извођачких пракси проистеклих из његовог познавања клавира и виоле, односно дугогодишњег проучавања архитекуре. Норман је заинтересован за истраживање музичке наративности, посебно оне нелинеарне, коју позајмљује из поступака коришћених у филмској уметности и свету компјутерских игрица, спајајући их са традиционалним симфонијским облицима. Дела овог америчког аутора су изводили водећи ансамбли и оркестри широм света, а међу најважнијим заговорницима његовог опуса налазе се еминентни диригенти попут Марин Алсоп, Сајмона Ретла и Густава Дудамела. 

За композицију Play Норман је добио Громајер награду 2017. године. Ово дело је настало у сарадњи са Бостонским модерним оркестром, а красе га три става чији су називи Ниво 1, 2, 3. У овом делу Норман се окреће темама контроле, слободне воље, скривених порука, као и идеји заиграности. Сам аутор је написао да је Play циклус комада које је писао и ревидирао готово пет година, бавећи се проблемом технологије и њеног утицаја на нашу перцепцију и на начин како представљамо саме себе, у времену интернета, појачане контроле и сајбер насиља. Покретачку улогу у композицији носи секција удараљки, која на неки начин управља интерним наративом музичког тога. Наиме, Норман исписује ’програм’ по којем су у Нивоу 1 удараљке у пуном јеку ’заиграности’ попут деце у продавници бомбона, да би у Нивоу 2 тек повремено утицали на догађања у оркестру, као својверсни манипулатори и садистички управљачи. Ниво 3 започиње тишином јер су оркестарски музичари први пут слободни од перкусиониста и њиховог опресивног система контроле, те постепено почињу да се играју , да свирају исказујући, тако, животно заједништво у звуку. 

Уредница Ксенија Стевановић