Музика вива

Тристан Перич је композитор и саунд уметник из Њујорка који се у свом опусу бави звуцима од једног бита. До сада је створио серију композиција, као и инсталација за једнобитну електронику инспирисаних једноставном уређеношћу математике, физике и компјутерског кода. Часопис Wire је његова дела описао као „огољени сусрет електронике и органског” звука, а Перичеву „једнобитну симфонију” критичари су чак назвали „сублимном”, док је Вол Стрит Џурнал приметио да флуктуације тих једнобитних звучних информација имају „интензитет, хипнотичку силу и изненађујућу емотивну дубину”. Своја дела је представљао на фестивалима Сонар и Арс Електроника, а визуелне радове у специјализованим галеријама које се баве новим медијима и дигиталном уметношћу од Берлина до Њујорка. Године 2009, добио је награду Арс Електроника за композицију Active Field – за десет виолина и десетоканалну једнобитну музику.

У вечерашњој емисији чућете Перичеву композицију Површинска слика која је написана за соло клавир и четрдесетоканалну једнобитну електронику, оличену у четрдесет ручно прављених и повезаних звучника који функионишу као својеврстан електронски оркестар и окружују пијанисткињу. Ово дело је премијерно представљено публици 2013. године у центру за извођачке уметности Рулет у Бруклину, а до сада је доживело више извођења широм света.

У сталном дијалогу са деоницом клавира настаје изузетно комплексна и заиграна композиција у трајању од сат времена у којој се звуци акустичног инструмента и електронике стално замењују и прожимају, замагуљујући границу између два медија. Такође ово дело је и сведочанство изузетне сарадње виртуозне пијанисткиње Вики Чоу, која је посвећена извођењу савремене музике, посебно америчких минималиста, као чланица ансамбла Bang on a Can и Перича, чија је секвенцијална композициона логика базирана на законитостима компјутерског кода и математичкој прегледности. Занимљиво је да електроника својим специфичним звуцима подржава динамичне и тембралне могућности клавира, као и идеју да је клавијатура једна врста интерфејса, чиме настаје хибридни сонични простор једног новог, аналогно-дигиталног инструмента-химере.

Уредница Ксенија Стевановић