Опера – Ђоакино Росини: Мојсије у Египту

Главне улоге тумаче: бас Алекс Еспозито као Фараон, сопран Кристин Рајс као фараонова супруга Амалтеа, тенор Енеа Скала као Озирис, сопран Кармела Ремиђо као Елча, тенор Аласдер Кент као свештеник Мамбре, бас Ђорђо Ђузепини као Мојсије, тенор Марко Чапони као Арон, мецосопран Луча Чирило као Аменофис, односно Мојсијева сестра, Мирјам. Хором и оркестром Театра Сан Карло диригује Стефано Монтанари.

Ово Росинијево дело са поднасловом трагично-сакрална радња написано је на либрето Андрее Леона Тотола, као библијска драма која може да се упризори за време Великог поста. Премијерно је изведена 5. марта 1818. године управо у Театру Сан Карло у Напуљу. Сам сиже спаја старозаветну тематику са љубавном причом преузетом из драме Озирис Франческа Рингиерија из 1760. године. Као и Аида и Радамес у Вердијевој Аиди, Росинијева јунакиња, млада јеврејска девојка Елча и фараонов син Озирис се заљубљују упркос сукобу између њихових народа. У својој првој, оригиналној верзији ово је једна од најсвежијих и драмски најефикаснијих Росинијевих опера серија, коју музиколози оцењују као успешнију од француске верзије из 1827. године представљене у Париској опери под насловом Мојсије и фараон.

Најзанимљивији је други чин у којем се дешава драмски врхунац радње. Египатски фараон ставља Мојсија у окове, а свог сина Озириса проглашава за сувладара и наређује му да пресуди јеврејском вођи. Његова вољена Елча, иначе припадница јеврејског народа, пред свима открива свој однос са Озирисом и моли га, у нежној арији, да поштеди Мојсија. Али млади принц не успева да у свом срцу пронађе сажаљење, већ брзоплето осуђује Мојсија на смрт, да би одмах потом пао покошен ударом муње. После овог ефектног и неочекиваног драмског преокрета, чућемо Фараонову тужбалицу због смрти сина, док га оркестар прати изломљеним пицикатом, што неке музикологе подсећа на каснија Берлиозова решења. Елча, пак, почиње да губи разум, налик некој будућој Лучији од Ламермура. Овим страницама Росини показује изузетну смелост и далековидост у погледу драмског потенцијала италијанске романтичарске опере.

Уредница Ксенија Стевановић