петак, 14. авг 2020, 20:15
Светске музичке позорнице
Вечерас ћемо репродуковати снимак другог концерта недавно одржаног у Концертној дворани у Копенхагену, који смо добили посредством међународне размене Еурорадија. Као и концерт који смо представили прошле недеље, и овај је одржан без публике, 21. маја, уз поштовање мера предострожности због пандемије обољења Covid-19.
Слушаћемо како чланови Данског националног симфонијског оркестра, уз суделовање познатог данског виолинисте Николаја Шепс-Знајдера изводе два гудачка секстета: Јоханеса Брамса - у Бе дуру, број 1 опус 18 и Арнолда Шенберга - Секстет опус 4, назван Озарена ноћ. Поред Николаја Шепс-Знајдера, којег смо слушали и прошле недеље, наступају: Јоханес Су Хенсен, виолина, Стине Хенсбирк и Магда Стивенсон, виоле, и Хенрик Дам Томсон и Рихард Круг, виолончела.
Уз Дворжака, Чајковског, Шенберга и Штрауса, Брамс је био један од композитора који су посебну наклоност имали према гудачким секстетима. Иако је за живота написао само два, оба се убрајају у ред његових камерних ремек-дела. Наиме, Први гудачки секстет у Бе дуру, опус 18 компонован је 1860, када је Брамс имао само двадесет три године и представља, сложни су историчари, право младалачко дело које је гудачки секстет поставило у средиште пажње. Дело одликује дубина музичког израза коју доносе два виолончела у садејству са виолама и виолинама које доприносе стварању пуног и топлог звука, чиме овај Брамсов секстет наликује малом оркестру у којем сваки музичар и даље има своју, индивидуалну улогу. Први гудачки секстет премијерно су интерпретирали чланови ансамбла Јозефа Јоахима 1860. године у Хановеру.
Гудачки секстет опус 4 – Озарена ноћ, Шенберг је компоновао 1899. године, за само три недеље. Ово дело, настало на почетку композиторове каријере, убраја се у ред његових најзначајнијих остварења у којима је још увек користио тоналност, коју је, како истичу историјски извори, напустио око 1908. године залазећи у поље атоналности и стварајући експресионистичку музику.
Секстет Озарена ноћ инспирисан је истоименом поемом немачког песника Рихарда Демела, коју је Шенберг открио претходно упознавши Матилду Землински, сестру Александра Землинског, иначе његовог професора композиције, која ће му убрзо постати и супруга. Према композиторовим речима „ово дело не илуструје радњу, нити драму, већ осликава природу и осећања актера... као таква, ова композиција нуди могућност да буде схваћена не само као програмска, већ и као апсолутна музика”.
Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић
Коментари