Музеј звука

Певајући кришом – тајна католичка музика Вилијама Берда

Слушаћете музику са албума који је недавно објавио ансамбл Маријан Консорт под управом Рорија Меклирија.

Музичар кога су савременици звали „оцем британске музике” био је један од највећих ренесансних композитора у овој земљи, али и што је посебно значајно за његово стваралаштво, убеђени католик. У време када се преовлађујућа црквена догма изнова мењала са доласком на власт сваког од три тјудорска монарха, наследника Хенрија VIII, Берд је остао непоколебљив у својој вери, успевајући да задржи углед и позицију члана Краљевске капеле, чак и за време владавине Елизабете I. У то доба, многи угледни људи су губили главе због тајног практиковања католичког обреда, што није спречило Вилијама Берда да штампа музичка дела за овакве службе, додуше анонимно. Деведесетих година XVI века преселио се из Лондона у Есекс, како би био ближе Сер Џону Питеру који је био његов велики заштитик и покровитељ и коме ће композитор посветити други том Градуалија, циклуса од 109 мотета који су написани између 1605. и 1607. године.

На албуму који је недавно објавила дискографска кућа Делфијан, налазе се неке од композиција из ове збирке, као и два најпознатија дела из раније збирке Канционес – Мизерере меи и Инфеликс его, између којих су интерполирани ставови Бердове Мисе за четири гласа која је настала у Лондону и коју је аутор анонимно објавио почетком 90-их година XVI века. Тачна година настанка и објављивања није позната, јер је због опасности које су претиле ауторима католичке обредне музике, изостављена насловна страница са именом композитора, штампара и годином издања. Тек је у другој половини XX века анализом утврђено да је највероватније штампана 1593. године. Дело поседује свих пет ставова ординаријума, укључујући и Кирије, што је изузетак у енглеској литургијској пракси, у којој се и за време владавине католичких монахра, уместо овог става редовно изводио само корал. Инсистирање на ставу Кирије, као да показује Бердову намеру да још више усагласи своје дело са обредном праксом у Риму, обликујући и текстуре своје композиције по узору на великане контрареформације, попут Палестрине.

Уредица емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво