Читај ми!

Студије и огледи

Шери Ортнер: Мрачна антропологија и њене супротности

Истраживачки рад, нарочито у друштвеним наукама, увек је условљен историјским, односно политичким, економским и културним околностима у којима се истраживање спроводи – пише Шери Ортнер у чланку преузетом из часописа HAU: Journal of Ethnographic Theory (Vol. 6, No. 1, 2016).

Ауторка у чланку разматра неколико доминантних трендова у антропологији од средине осамдесетих година прошлог века до данас и прати њихов развој у односу на уздизања неолиберализма као економске и политичке формације. У првом делу текста Шери Ортнер описује и анализира заокрет ка, према њеним речима, „мрачној антропологији”, тј. ка антропологији која се превасходно бави „окрутним димензијама друштвеног живота (моћ, доминација, неједнакост, угњетавање)”. У овој врсти радова, и теорија и етнографија су, углавном, биле веома мрачне, наглашавајући сурову, насилну, казнену природу неолиберализма, као и депресију и безнађе који су задесили људе у неолибералним режимима. 

У другом делу чланка ауторка се бави радовима које назива „антропологија доброг”, који представљају важну противтежу мрачној антропологији из првог дела текста, наглашавајући колико је важно да ове две две перспективе увек буду у активној међусобној интеракцији, а не да се супротстављају једна другој. Јер – пише Шери Ортнер – насиље моћних и неједнакост увек се односе и на ограничавање онога што се обично назива свакодневним животом, а то су љубав и брига, срећа и благостање. 

Најзад, последњи део текста посвећен је новом типу антрополошких истраживања о отпору и активизму. Антропологија отпора, како је овде дефинисана, обухвата како „културну критику”, односно критичке студије постојећег поретка, тако и оне студије које, на ивици активизма, наглашавају размишљања о алтернативним политичким и економским системима. Ауторка закључује да ће, по свему судећи, антропологији увек бити потребне обе ове врсте истраживања и да је, стога, прикладно држати се чувене девизе Антонија Грамшија: „Песимизам интелекта, оптимизам воље!”

Превод с енглеског: Вукан Марковић
Спикерска интерпретација текста: Александар Божовић
Уредник: Предраг Шарчевић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво