Мајстори барока – Микеланђело Роси

Представљамо „Мадригале” Микеланђела Росија, италијанског композитора који је у првој половини XVII века био један од водећих музичких стваралаца Италије и Европе. Пратићете извођење ансамбла Лас Уелгас под управом Паула ван Невела.

Росијева каријера је пре свега везана за Рим, али је такође стварао и у Торину и Ферари, где је добијао најпрестижније ангажмане. Рођен је у Ђенови 1601. године, а 1624. године из докумената сазнајемо да је ангажован у Риму, у ансамблу кардинала Мауриција Савојског, моћног и богатог мецене, у чијој палати је радио и Зигисмондо Д'Индија, који ће извршити важан утицај на композициони стил млађег Росија. Од 1630. до 1632. године Микеланђело Роси је био оргуљаш и виолиниста при цркви Сан Луиђи деи Франчези у Риму, а такође је био у служби принца Тадеа Барберинија, нећака папе Урбана VIII. У том периоду почиње да пише опере по којима ће постати славан. Само једна од њих је сачувана до данас – Ерминија на Јордану, чије је раскошно штампано издање из 1637. године припремио римски штампар Паоло Мазоти. Росијева репутација је расла. Причало се о његовим мадригалима, који су изазвали велико интересовање својом необичном иновативношћу, а такође збирка Токата и куранти добија своје издање као једна од првих колекција инструменталне музике за клавијатурне инструменте у историји. У наредном периоду Микеланђело Роси је радио на двору Франческа Првог Естеа у Модени, али опере које је тамо писао нису сачуване. Потом се враћа у Рим где je до своје смрти, 1656. године, био кључна музичка фигура чији утицај се шири изван граница Италије. Ту је написао и своје позне мадригале, необичне по томе што су писане за петогласни а капела састав без пратње, као и четири партите на тему Ла Романеска које показују слободнију употребу инструменталне форме. Током свог живота у Риму, Роси је становао у Палати Памфили чувеној по својим вртовима коју је саградио Камило Памфили нећак папе Иноћентија X. Ту се често дружио и свирао са другим водећим римским музичарима као што су Ђовани Капсбергер, Ђовани Батиста Дони, Орацио Мики, али је сретао и великаше и утицајне људе. Вероватно познаству са Дечијом Ацолином треба да захвалимо то што су Росијеви мадригали преживели до данашњих дана. Овај необични кардинал, политичар и ерудита либералних схватања је био и љубавник краљице Кристине Шведске, једне од највећих мецена римског уметничког живота пошто се после прогонства доселила у вечни град. Росијеви мадригали су по свему судећи били Ацолинов поклон краљици, јер рукопис који се данас чува у библиотеци Универзитета у Берклију, носи Кристинин грб на својим корицама. 

Мадригали Микеланђела Росија су писани пре свега на текстове Ђованија Батисте Гваринија, водећег песника XVII века, чији су наизглед једноставни стихови и пасторални сижеи привлачили композиторе, између осталог и Клаудија Монтевердија.

Треба напоменути да мадригали нису изашли из моде у Риму у првој половини XVII века. Напротив, привлачили су велику пажњу и вероватно су служили као музика за одабране, за римску елиту не само у погледу богатства и моћи, већ образовања и укуса. 

Росијеви мадригали су смели, контрапунктски богати, али не на уштрб разумевања текста, а такође су и хармонски иновативни. Може се рећи да је његова хроматика, можда чак и више него она Ђезуалда да Венозе, препознатљива као савремена нашем модерном уху, јер не подлеже правилима нити тоналности, нити ренесансне модалности. Ова дела сведоче о богатству раног барока – епохи доминације монодијског принципа, развијању инструменталне имагинације, али и сасвим партикуларне везаности за свет вокалног вишегласја чију свежину и слободу доноси одсуство свих спрега, правила, али и очекивања од будућности. 

Уредница Ксенија Стевановић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво