Мајстори барока – Матијас Векман

Представићемо вокална и инструментална дела немачког барокног композитора Матијаса Векмана у извођењу ансамбла Ричеркар консорт под управом Филипа Пјерлоа.

Матијас Векман је рођен 1616. године у Тирингији. Данас се сматра једним од најзначајњих композитора који су стварали у Хамбургу у XVII веку. Наиме, године 1655. тријумфално је победио на конкурсу за положај оргуљаша при цркви Светог Јакоба у Хамбургу. У овом моћном граду, Векман је постао централна личност ионако богатог музичког живота. Године 1660. основао је славни Колегијум музикум, који је подржавала целокупна елита Хамбурга. Овај ансамбл је одржавао концерте једном недељно у трпезарији катедрале, а његови чланови су били сви водећи музичари града, као и неколицина аматера. Изводили су најновију и најбољу музику из свих делова Европе, а данас се овај ансамбл сматра зачетком стварања карактеристичног „немачког барокног стила". Матијас Векман је остао на челу хамбуршког музичког живота све до своје смрти 1674. године.

Своје изузетно музичко образовање Матијас Векман дугује томе што га је његов отац, Јакоб, иначе веома образовани песник и свештеник, 1627. године представио и препоручио Хајнриху Шицу. Тако је Матијас Векман постао члан дворског дечачког хора у Дрездену, а Шиц је лично подучавао талентованог младића. Године 1633. на подстицај свог учитеља, а захваљујући стипендији коју је добио од принца-електора Саксоније, Векман је отишао у Хамбург где га је умећу свирања оргуља подучавао Јакоб Преторијус. Такође, у том граду похађао је часове и код Хајнриха Шајдемана. По завршетку студија, вратио се у Дрезден где је постао оргуљаш дворске капеле. У периоду од 1643. до 1647. године радио је на данском двору, где га је послао принц-електор, чиме је избегао тешке услове у којима су се нашли музичари са дрезденског двора у време Тридесетогодишњег рата. После потписивања Вестфалског мира, Матијас Векман се враћа у Дрезден, где сусреће и Јакоба Фробергера са којим успоставља дугогодишње пријатељство. 

Иако је Векманов боравак у Хамбургу био испуњен позитивном атмосфером и добрим односима са другим музичарима, једна природна катастрофа је променила овај ток. Наиме, 1663. црна сенка се надвила над Северном Немачком, која је била захваћена снажном епидемијом куге. У том тренутку мали број фамилија је био поштеђен, а већи градови су били озбиљно погођени. У Хамбургу је ситуација била посебно тешка, а овај поносни, богати и слободни град је пао у стање хаоса и безнађа. У тим данима Матијас Векман је поред брата изгубио и двојицу пријатеља и колега - свог учитеља, оргуљаша, Хајнриха Шајдемана и Томаса Зелеа, кантора свих хамбуршких цркви. Векман је дубоко веровао да ће и њега задесити слична судбина, те је у доба куге написао духовне концерте у форми концертантних мотета, у којима је изразио осећања туге и бола због несрећне судбине града и његових становника. У погледу концепције, композиционог умећа и музичке структуре, али и дубоке и аутентичне осећајности, ова дела, која ћемо представити у емисији, се без претеривања могу сврстати у ремек дела друге половине XVII века немачког барока.

Уредница Ксенија Стевановић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво