субота, 04. јул 2020, 20:02
Опера – Ђузепе Верди: Риголето
Емитујемо снимак опере „Риголето” Ђузепа Вердија забележен 5. октобра 2018. године, током концертног извођења у Филхармонији у Луксембургу.
У насловној улози наступио је баритон Сајмон Кинлисајд, док је Ђилду изводила Екатерина Сјурина. Као Војвода од Мантове наступио је Саимир Пиргу, Станислав Трофимов је био Спарафучиле, а његову сестру Мадалену је изводила Алиса Колосова. Хором Бечке филхармоније и Филхармонијом из Луксембурга дириговао је Густаво Химено.
Ова опера се сматра почетком Вердијеве зрелости, вододелницом између „раних" дела и низа репетоарски важних опера које ће уследити. Ипак, треба напоменути да је већину формалних иновација које сусрећемо у Риголету, Верди већ тестирао у својим претходним остварењима, а неке сусрећемо и у делима његових савременика. Али, ни једна од ранијих опера италијанског мајстора није тако савршено драматуршки изведена, стилски конзистентна, драмски упечатљива. У том смислу, Риголето је пре свега плод новог осећаја за музичку карактеризацију, где ликови – посебно Риголета и Ђилде – бивају снажно и комплексно психолошки извајани унутар фромалних норми италијанске опере. Управо емотивна аутентичност ових јунака је оно што остаје непревазиђено у Риголету до данашњих дана. Верди се у овом делу обраћа неким од својих преокупација, а то су однос између родитеља и деце, јаловост освете, располућеност појединца између моћи и дубоких осећања, у саосећајном погледу композитора на трагикомедију људске егзистенције.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари