Мајстори барока – Јан Дисмас Зеленка

Представићемо духовне композиције Јана Дисмаса Зеленке – Мизерере, Де профундис и Реквијем, у извођењу ансамбла Ил Фондаменто под управом Паула Домбрехта.

Јан Дисмас Зеленка је био највећи чешки композитор прве половине XVIII века, а по карактеристикама свог опуса сврстао се у ред великих мајстора позног барока, раме уз раме са Јоханом Себастијаном Бахом, Георгом Фридрихом Хендлом и Антонијом Вивалдијем. Велика индивидуалност Зеленкиног стила је препознатљива, а притом тешко предвидива и емотивно снажна. У својим делима он уједно антиципира музички језик који ће уследити за бароком, а са друге стране користи неке архаичне форме и изразе, унутар комплексног полистилистичког поступка. Ове карактеристике долазе до пуног изражаја у Мизереру у це молу, чију посебност чини то што је централни став овог дела написан на основу четворогласног инструменталног ричеркара Ђиролама Фрескобалдија објављеног у збирци Fiori musicali 1635. године. Адапатација старијег дела у нову композицију посве је особена, а сматра се да је Мизерере први пут изведен 8. априла 1737. године у Дрездену где је Зеленка био уважени дворски музичар и композитор. 

Де профундис у де молу Зеленка је написао 1724. године у спомен на свог оца, а потом извео у Дворској капели у Дрездену. Иначе, отац композитора, Јиржи Зеленка, је био кантор и оргуљаш у цркви у месту Лоуњовицама, у централној Чешкој. Музичко преплитање звука три тромбона и три баса је оригинално музичко решење евокације људске душе кој из „дубина виче ка Господу” како гласи, први стих 130. псалма „Де профундис”. 

Реквијем у це молу је компонован 1732. године за редовно, годишње обележавање смрти аустријског цара Јозефа I, иначе оца Марије Јозефе Аустријске која је била супруга Августа III, електора Саксоније и краља Пољске, у чијој служби је радио Јан Дисмас Зеленка. У овој композицији проналазимо одлике бечког црквеног стила, а како је служба била строго ограничена на сат времена, композитор је имао око четрдесет минута за чисту музику, те је користио изузетно економичан и прецизан композициони поступак. Музиколози примећују да је тако успео да направи ефективан Dies Irae у који је сместио све строфе ове познате секвенце у кратку и прегледну форму која траје нешто више од једног минута. 

 

Уредница Ксенија Стевановић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво