Опера – Георг Фридрих Хендл: Јулије Цезар у Египту

Том приликом наступио је цењени француски ансамбл Les Talens Lyriques под управом Кристофа Русеа, а главне улоге тумачили су познати извођачи барокне опере: сопран Карина Говен као Клеопатра, мецосопран Ан Халенберг као Секст, контратенор Кристофер Лаури као Јулије Цезар, контратенор Кацпер Шелонжек као Птоломеј, мецосопран Ев-Мод Ибо као Корнелија и бас Ешли Ричиз као Ахилас. Они су извели верзију из 1725. године у којој су изостављене улоге Нирена и Курија. 

Јулије Цезар у Египту је Хендлова пета целовечерња опера компонована у оквиру сезоне италијанске опере Краљевске музичке академије – институције у чијем је оснивању 1719. године учествовао сам композитор. Премијерно је изведена 1724. године у Краљевском позоришту у Лондону, када је и постигла велики успех. Првобитна поставка окупила је славне кастрате Сенесина, Гаетана Беренштата и Ђузепеа Бигонција, као и примадоне Франческу Куцони и Маргериту Дурастанти. У периоду између 1725. и 1732. године Хендл је оперу прерадио три пута за потребе извођења у Краљевском позоришту, а бројна извођења  широм Европе, допринела су великој популарности овог дела.

Као и друга Хендлова остварења из жанра опере серије, и опера Јулије Цезар у Египту је постепено пала у заборав у 19. веку. На оперске сцене се враћа 1922. године, у реконструкцији историчара уметности Оскара Хагена познатој као „гетингеншка обнова”, са знатним изменама у односу на оригиналну Хендлову партитуру. Уследило је неколико верзија, од којих се посебно издвајају поставке у Опери града Њујорка из 1966, у Енглеској националној опери из 1980, и Метрополитену из 1988. године. У годинама које су уследиле ово дело је постало једно од најизвођенијих Хендлових оперских остварења захваљујући пре свега мелодичним аријама попут Клеопатриних Se pietà и Piangerò la sorte mia које спадају у врхунац барокног оперског стваралаштва и чија свежина не бледи.

Јулије Цезар у Египту представља искорак у односу на оперске конвенције 18. века, подједнако на музичком и драматуршком плану. Уместо уобичајених митолошких тема, либрето Николе Франческа Хаима који се заснива на историјској причи о љубави Цезара и Клеопатре, истанчано слика односе ликова и приказује њихову унутрашњу динамику. Стварни догађаји из историје Рима и Египта прилагођени су специфичним тематским захтевима опере серије, тако да су уведени додатни драмски заплети, а лик Цезара је приказан знатно млађим у односу на податке из историјских извора. Од ликова се посебно издваја Клеопатра, чија се различита стања и поступци у распону од завођења, преко очаја до тријумфа, упечатљиво нијансирају у речи и звуку. Хендлова оркестрација је раскошна, а однос речитатива и да капо арија знатно флексибилнији у односу на композиторове претходне опере.

Уредница Ксенија Стевановић