Нова дискографија – Етел Смајт: Миса ин Дe

Представљамо албум са делима Етел Смајт Хора и симфонијског оркестар Би-Би-Сија под управом Сакарија Орама, који је у септембру објавила дискографска кућа Шандос, а на којем се поред овог обимног вокално-инструменталног дела налази и увертира за оперу „Пљачкаши олупина”.

Миса ин Дe ове британске композиторке и једне од истакнутих сифражеткиња викторијанске епохе, написана је 1893. године и представља један од њених првих покушаја да компонује обимно вокално-инструментално дело. Осамдесетих година XIX века, Етел Смајт је студирала на Лајпцишком конзерваторијуму, где су јој колеге били Григ, Дворжак и Чајковски, али је убрзо студије наставила учећи приватно са cом, у чијем су кругу пријатеља били музичари попут Брамса и Кларе Шуман.

Блиско пријатељство са Полином Тревелијан, Британком ирског порекла и католкињом, инспирисало је Етел Смајт да компонује Мису ин Дe, којa је највећим делом написана на француској ривијери, док је летовала у друштву француске Царице Евгеније. Захваљујући пријатељству ове аристократкиње са Краљицом Викторијом, Етел Смајт је два става ове обимне вокално-инструментaлне композиције представила краљици 1891. године, током боравка у замку Балморал, свирајући клавирски извод и сама певајући вокалне деонице. Њено упечатљиво извођење, утицало је да Краљевско хорско друштво ово дело стави на свој програм, те је премијера уприличена у Ројал Алберт холу 1893. године. Критике су биле веома позитивне, али упркос томе, наредно извођење дело је имало тек тридесет година касније, што је композиторка сматрала последицом предрасуда које постоје наспрам дела женских аутора. Након мисе, Етел Смајт се више није враћала духовним вокално-инструметналним делима, већ се окренула сценском жанру, тачније опери, компонујући Шуму 1903. године, која је више од сто година била једина опера неке композиторке престављена на сцени њујоршког Метрополитена, све до Љубави издалека Каје Саријахо из 2016.

Миса ин Дe представља изузетно ефектно дело, које обилује богатим хармонијама и вештим третманом хора. Дело поседује уобичајених пет ставова мисног ординаријума, али је њихов распоред неортодоксан, будући да се на месту последњег става налази Глорија, како би се, упркос конвенцијама, дело завршило тријумфалним звуком. Овакав потез је наишао на неодобравање црквених званичника, али упркос томе критичари нису штедели речи хвале, које се из данашње перспективе чине и помало патронизујућим, с обзиром да су посебно подвлачили чињеницу да је дело написала жена. Тако критичар Тајмса наводи да „ово дело дефинитивно позиционира ауторку као једног од најеминентнијих композитора свог времена, и без сумње је ставља на чело свих оних њеног пола. Најупечатљивија ствар у овом делу је одсуство квалитета који се углавном повезују са женским стваралаштвом; током читавог тока дело је снажно и срчано, мајсторско по својој конструкцији и занату и посебно упечатљиво по изврсности и богатим бојама у оркестрацији", закључује Тајмсов критичар.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво