четвртак, 02. апр 2020, 21:40
Музика вива – Сећање на Кшиштофа Пендерецког
Eмисија Музика вива посвећена је Кшиштофу Пендерецком, једном од најважнијих пољских композитора савремене музике, који је преминуо 29. марта у 86. години после дуге и тешке болести. Представићемо његова дела – Шесту симфонију „Кинеске песме”, Тренодију за жрве Хирошиме, Тропар из Јутрења, Анакласис и Концерт за кларинет, гудаче, удараљке и челесту.
Стваралаштво Пендерцког красе две међусобно снажно супростављене фазе – прва авангардна, атонална и истраживачка и друга неоромантичарска, у којој се позивао на дугачку традицију XVIII и XIX века у западној музици.
Другим речима, Пендерецки је у својој дугој композиторској каријери показао и интерну контрадикцију музике XX века – која је са једне стране у свом авангардном напору заинтересована за питања звука и звучности, односно за иновације на пољу нових текстурних и колористичких решења, гестуалности, експресије ритма, док је, са друге, још увек неодлучна спрам напуштања тоналности као сигурног уточиште. У том погледу Пендерецки је парадигматски композитор ове контрадикције – јер је његов лирски и романтичарски стил од седмадесетих година па надаље пример наставка композиционих стремљења XIX века, више него постмодерно преиспитивање наслеђене баштине.
У том контексту настала је и његова Шеста симфонија Кинеске песме коју је започео 2008, а завршио 2017. године. Испрва ово дело је хтео да наслови Елегија за умирућу шуму, подстакнут све већим уништавањем природе коју је сматрао „светим" супстратом живота, а њено нарушавање „десакрализацијом" коју спроводи цивилизација. Ипак, на крају је цела симфонија – која има формалне димензије вокалног циклуса била инспирисана дрвећем које расте у близини куће у Луславицама где је композитор живео. Пендерцки је искористио препеве класичне кинеске поезије немачког песника Ханса Бетгеа из његове збирке Кинеска флаута са почетка XX века. По свом садржају, као и избору гласова и формалним решењима ово дело можемо сагледати као наследника Малерове Песме о земљи, у свом позноромантичарском патосу и судбинским питањима.
Сасвим супротно је једно од најупечатљивијих дела Пендерецког – Тренодија за жртве Хирошиме из 1960. године. Написано за 52 гудачка инструмента ово дело је победило на Међународном Роструму композитора Унеска 1961. године и означава једно од најавангараднијих остварења друге половине XX века – својом специфичном оркестрацијом, сонористичком конструкцијом и коришћењем кластера, четвртонова, односно истраживањем могућности хипертоналности и микрополифоније. Ово дело је своје место нашло у бројним филмским и телевизијским остварењима од серије Твин Пикс Дејвида Линча до филма Потомци Алфонса Каурона.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари