Век хармонике

Овај италијански уметник, дипломирао је 1992, са само осамнаест година, на Конзерваторијуму у Греноблу, а потом и на амстердамском Александар техник центру. Поред тога студирао је и класичну музику јужне Индије на Конзерваторијуму Свелинк у Амстердаму. Путовао је широм Европе у циљу усавршавања са најбољим професорима као што су Жан-Лик Манка, Владимир Зубицки и Моунс Елегард. Они су му, како сам Јакомучи каже, помогли да као млад уметник разуме значај развоја хармонике, али и непрестану еволуцију педагогије. Основао је класу на Италијанској академији за хармонику у Урбину где предаје, а радио је и као професор хармонике на Конзерваторијуму Луиза Д'Анунцио у Пескари.

Јакомучи је наступао као солиста и камерни музичар са најеминентнијим музичарима и оркестрима Италије и Европе. Од 2002. године сарађује са кореографкињом и плесачицом Кетлин Дилејни, са којом истражује границе музике и плеса у различитим аспектима: кроз живе наступе, или кроз сусрет електроакустичне музике и видео рада. Такође, објавио је и неколико публикација о техникама на хармоници које су преведене на енглески и хрватски језик. Аутор је књиге под називом Овладавање техникама хармонике која се базира на чувеној „Александровој техници", а уредник је и зборника радова Перспективе модерне хармонике.

Најновији албум Орфејева балада – контрапункт древне и савремене музике објавила је дискографска кућа Да Винчи класик, а садржи две оригиналне композиције за хармонику и десет аранжмана Клаудија Јакомучија, као и дела аутора који су писали у периоду од 1607. до 2018. године, као што су Јакоб ван Ајк, Клаудио Монтеверди, Јохан Себастијан Бах, Џон Дауленд, Ђерђ Лигети, Едвард Елгар и други.

Уредница емисије Марија Шекуларац Вуковић