петак, 31. јан 2020, 20:02
Светске музичке позорнице
Дела Сергеја Прокофјева (Други виолински концерт у ге молу, опус 63) и Хектора Берлиоза (Фантастична симфонија, опус 14). Симфонијским оркестром Италијанског радија и телевизије диригује Марк Албрехт, а као солиста наступа виолиниста Јулијан Рахлин. Снимак је са концерта одржаног 12. децембра прошле године у аудиторијуму Артуро Тосканини Италијанске радио-телевизије у Торину.
Јулијан Рахлин је одрастао у породици музичара - отац је свирао виолину, а мајка клавир. Када је у четрнаестој години победио на евровизијском такмичењу Млади музичар године одржаном у Амстердаму, започела је његова дугогодишња, веома плодна каријера, па је већ наредне, 1989. године дебитовао са Бечким филхармоничарима под управом Рикарда Мутија. На бечком Конзерваторијуму студирао је у класама Бориса Кушњира и Пинкаса Цукермана. Сарађивао је са водећим светским оркестрима, а био је и чест гост београдских концертних дворана. Са Симфонијским оркестром Италијанског радија и телевизије дебитовао је 2003. године интерпретирајући солистичку деоницу у Моцартовом Трећем виолинском концерту у Ге дуру, Кехлова ознака 216.
Иначе, Прокофјевљев Други виолински концерт је 1. децембра 1935. године у Театру Монументал у Мадриду премијерно свирао француски виолиниста Робер Соетан уз пратњу Симфонијског оркестра из Мадрида под диригентском палицом Енрикеа Фернандеса Арбоса.
Берлиозова Фантастична симфонија је, како истичу историчари „аутобиографска и прва програмска симфонија, али и једна од најзначајнијих композиција раног романтизма". Богатим музичким језиком и кроз проширени оркестарски апарат Берлиоз је дочарао љубавну причу чија је инспирација била глумица Херијет Смитсон, коју је први пут видео 1827. године док је играла Офелију у Шекспировом Хамлету и која ће убрзо потом постати композиторова жена. Дело је премијерно изведено 5. децембра 1830. године у дворани Конзерваторијума у Паризу.
Емисију уређује Ирина Максимовић Шашић
Коментари