Разум и осећајност

Овај италијански композитор и диригент, рођен је око 1730. године у породици музичара у Напуљу. Када се породица преселила у Лондон 1752. године, са њом је и Ђордани дошао у енглеску престоницу, где је после само три године представио своју прву оперу. У Лондону је био активан као композитор и импресарио, постављајући на различите сцене око педесет оперских дела.

Почетком седме деценије 18. века, Ђордани је наступао и као певач у Краљевском позоришту на Хејмаркету, а 1762. године сели се у Даблин. У овом граду, основао је оперу 1783. године, као и музичку продавницу, али су због финансијских проблема, обе убрзо затворене. Након ових пословних пораза, Ђордани се 1796. године повукао из културног живота Даблина, где је и умро десет година касније.

Опус овог аутора је веома велик и у њему преовлађују сценска дела, на италијанском и енглеском језику, као и бројна инструментална остварења, али и световне вокалне композиције. Ђорданијева инструментална музика открива утицај Јохана Кристијана Баха и галантног стила и показује читав спектар музичких жанрова који су у то време цветали - од квартета, квинтета, трија, соната за виолину или флауту, соната за чембало облигато, гитару или композиција са клавир соло. Као и у случају многих других аутора тог доба, Ђордани је своја дела писао тако да се пратећа деоница може изводити на било ком инструменту са диркама – чембалу, оргуљама или фортепиану.

Сонате из опуса 4 које ћете вечерас слушати управо су једно од таквих дела, као што је то јасно наглашено на насловних страни издања из 1773. године. Виолинисткиња Лина Уинските и пијаниста, чембалиста и оргуљаш Марко Руђери, су зато одлучили да ова двоставачна дела наизменично изводе на сва три поменута клавијатурна инструмента, пружајући публици прилику да чује какав ефекат су имале ове промене и у којој мери се мења карактер композиција.

Уредница емисије: Ивана Неимаревић