Опера комик и Мишел-Жан Седен

У петој, последњој емисији циклуса којим обележавамо триста година од рођења француског либретисте и драматурга Мишел-Жана Седена, слушаћете оперу „Ричард Лавље Срце” Андреа Гретрија.

Мишел-Жан Седен је са успехом градио каријеру на три париске позорнице, пишући, поред опера комик, либрета за озбиљне опере, али и позоришне драме. Седамдесетих година 18. века показао је интересовање за средњовековне теме, а касније и за митове и историјске приче. Две Седенове опере комик из последње деценије његове каријере, за које је музику компоновао Андре Модест Гретри, сведочанство су ових интересовања: Ричард Лавље Срце из 1784. и Виљем Тел из 1791. године. Обе опере биле су изразито популарне на париској сцени, али су имале дијаметрално супротне политичке конотације: док је Виљем Тел експлицитно позициониран као опера која промовише етос Француске револуције, Ричард Лавље Срце је интерпретиран као ројалистичка опера. Арија штитоноше-минстрела из првог чина потоње опере, која започиње речима „О Ричарде, мој краљу", коришћена је као песма ројалиста и била је забрањена у Француској републици, а сама опера није извођена у Паризу од 1791. до 1806.

Радња опере Ричард Лавље Срце на Седенов либрето и музику Гретрија, прати краљевог штитоношу Блондела који покушава да избави енглеског краља из заточеништва у замку у Аустрији представљајући се као слепи минстрел. Опера укључује и подзаплет који прати љубав Лаурете, кћери оближњег имућника, и Флорестана, заповедника аустријског замка у коме је заточен краљ Ричард. Пратећи два заплета, Седен је успео да, на шекспировски начин, у либрету представи широк дијапазон друштвених класа у међусобној интеракцији. Централни моменат у опери је сцена препознавања у другом чину: након марша војника и бравурозне арије Ричарда, који отварају чин, прерушени штитоноша Блондел пева романсу коју је сам Ричард написао, у част љубави према Маргарети од Фландрије. Ричард препознаје романсу и Блонделов глас и наставља са песмом. Компонујући ову оперску романсу, Гретри је покушао да подражава средњовековни музички израз једноставном, силабичном мелодијом и неправилним наглашавањем речи. Расплет опере доноси сцена избављења, у коме снаге Маргарете од Фландрије, потпомогнуте домишљатошћу Блондела и Лаурете, ослобађају Ричарда из заточеништва.

Аутор Срђан Атанасовски
Уредница Сања Куњадић



Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво