Хроника Трећег програма

Емитоваћемо осврт Љиљане Ћинкул на изложбу радова Ратка Вулановића у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић”, а потом осврт Бошка Милина на „Антологију савремене српске комедије”.

До 15. септембра у Уметничком павиљону „Цвијета Зузорић" у Београду била је отворена изложба цртежа вајара Ратка Вулановића. Овај уметник је рођен 1941. године, био је члан групе „Десет плус", а током своје петодеценијске каријере у критици је уважен као носилац највиталније тенденције у српском вајарству. Типични за Вулановића су упорност и потенцијал превратника који не одустаје од намере, а ове особине су највидљивије у освајању простора и стварању јединствених камених мегалополиса, просторно-визуелних комплекса лоцираних од Аде Циганлије и парка Ташмајдан до оних у Црној Гори, обавештава нас Љиљана Ћинкул. Његовом новом поставком доминирају цртежи који својим разуђеним аранжманом, као врста инсталације, динамизирају простор стварајући својим визуелним тежиштем утисак амбијента. У њиховим живим енергетским токовима јасног графичког контраста концентрисана је енергија спонтаног гестуалног записа. Настајали током последње три године, ови радови су и мало стваралачко одмориште од захтевних скулпторалних радова који су обележили каријеру овог борбеног аутора.

* * *

Пролетос је издавач Zepter Book World објавио Антологију савремене српске комедије, коју је приредио Радомир Путник. Како кoментрише Бошко Милин, као савесни приређивач, Путник је у ову антологију уврстио и остварења која су у већини случајева означена као драма или као комад са певањем и хапшењем или као сетна комедија или без сасвим јасно одређене жанровске одреднице. Разлог се налази у одговорном приступу приређивача у односу на театарске поетике одабраних аутора, из различитих генерација и са залеђем српског језика на којем су дела настала. Управо је овај приступ омогућио да се сусретнемо са мање познатим делима (као што је Осмејак Светог Спиридона Слободана Стојановића) или, чешће, са боље познатим (на пример, Две леве и две десне ноге Милоша Николића или Ништа без Трифолија Русомира Богдановског), те нам се указала и прилика доживимо поновни сусрет, сада у штампаној верзији, са Пекићевим комадом Генерали или сродство по оружју, као и са Чудом у Шаргану Љубомира Симовића и Развојним путем Боре Шнајдера Александра Поповића. Пажњу у овој антологији привлаче и комади: Косанчићев венац 7 Слободана Селенића, Је ли било Кнежеве вечере? Виде Огњеновић, Сироти мали хрчки Гордана Михића, Каскадер Братислава Петковића, Гробљанска улица Небојше Ромчевића, Казанова против Дон Жуана Миодрага Илића, Сранкаџије илити неки Стерија пише „Родољупце" Радослава Златана Дорића, Змај од Србије Миладина Шеварлића и Краљ и његов комедиограф Милована Витезовића.

Читала Душица Мијатовић.
Уредница емисије Тања Мијовић.

Хроника Хроника

Autor:
Трећи програм

Као културно-информативани недељник Трећег програма, ХРОНИКА сваког понедељка доноси осврте и приказе актуелних појава и дешавања у уметности и науци. [ детаљније ]

Коментари

Istina
Зашто морамо да славимо Осми март
Re: Ministarka zdravlja????
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Мајка
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
Rad s ljudima
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво
'Ako smo pali, bili smo padu skloni.'
Акушерско насиље – чије је ћутање неопростиво