Жозеф де Местр: О папи

Жозеф де Местр, писац, филозоф и дипломата рођен је у Шамбери, Војводству Савојском 1. априла 1753. године. Образовао се код језуита и након завршене обуке у праву на Универзитету у Торину постаје члан савојског Сената. Иако га с обзиром на језик којим је писао, сматрају Французом, он је себе сматрао Савојцем, нарочито после 1789. године, после Француске револуције. Од 1803. краљ Пијемонта и Сардиније Виктор Емануел I именује Жозефа де Местра за амбасадора у Русији. Заступао је интересе краљевства Сардиније са одређеним успехом и уживао је велики углед у петроградском високом друштву. Често се састајао са царем Александром I. У Русији је остао до 1817. године. После опозива са те дужности вратио се у Торино и био главни судија и државни министар све до смрти 25. фебруара 1821. Те године је објављен је и његов спис Санктпетербуршке вечери или Разговори о овоземаљској владавини Промисли.

Жозеф де Местр је био велики противник науке и либералних уверења, па самим тим и Франсиса Бекона, Волтера, Жан-Жака Русоа, Џона Лока. Важио је за образованог човека, а на основу његових текстова О револуцијама и Санктпетербушких вечери или Разговора о овоземаљској владавини Промисли не може му се оспорити јасан, убедљив стил. Сам Жозеф де Местр о свом стилу је рекао: „Оно што верујемо да је истинито, треба рећи и то рећи храбро; хтео бих, макар ме скупо коштало, открити неку истину која би шокирала цео људски род. Рекао бих му је без длаке на језику.”

Сматрао је да је револуција рационално одбацивање хришћанства, да је управо она главни кривац за крвопролиће и хаос који настају јер тако Бог кажњава оне који мењају поредак ствари. По Жозефу де Местру тај поредак и ред подразумевају пре свега монархију, изнад које је папа који треба да одлучује о најважнијим световним стварима, и наравно, џелат као неко ко ће кажњавати оне који не поштују тај поредак. Де Местр извор свих зала види у протестантизму и назива га „највећим непријатељем Европе којег је важно угушити свим средствима”. Сматрао је протестантизам „оцем анархије”. Жозеф де Местр се дивио „првобитном стању”, сматрао је да су антички мислоци били много ближи пореклу ствари иако лишени просвећености. Исто тако сматрао је да је рат божански, а самим тим саставни део законитости света, да је то начин окајавања греха оних који су грешни. Жозеф де Местр је био аутор Писма о инквизицији, неке врсте извињења за казнену улогу шпанске инквизиције. Без обзира што неки у њему виде пророка који се добро разумео у политику, тадашњи прогресивни умови су га сматрали за изразитог конзервативца.

Књига ће ускоро бити објављена у издању Службеног гласника.
Текст је превео Иван Радосављевић.
Уредница Оливера Нушић.