Мишел Фуко: Увод у мемоаре Еркулин Барбен

Еркулин Барбен [Herculine Barbin], рођен/а као хермафродит, прву половину живота провела је као девојчица и девојка, док је у другој покушавао/ла да прихвати идентитет мушкарца. Еркулин је била одгајана као сиромашна и пристојна девојка у миљеу који је готово увек био искључиво женски и строго религиозан, све до момента када су један лекар и један свештеник дошли до необичног открића да је она „уистину” младић, дакле, мушкарац. У складу с тим, наметала се обавеза да, након правних поступака везаних за мењање грађанског статуса, промени и пол. Али, Еркулин Барбен није била способна да прихвати нови идентитет и окончала је живот самоубиством.

Како пише Мишел Фуко, „био бих у искушењу да ову причу назовем баналном да ме у томе не спречавају бар две или три ствари” и, сходно томе, као окосницу свог излагања користи текст Question médico-légale de l'identité Огиста Тардјеа [Auguste Tardieu] из 1860. године и причу A Scandal at the Convent Оскара Панице [Oscar Panizza] из 1893. Ове текстове Фуко поставља заједно јер оба припадају другој половини XIX века – „века којег је тема хермафродита толико силно прогањала” – као и због тога што нам они омогућавају да сагледамо колику је бразду ова мала провинцијска хроника, тешко чак и скандалозна, успела да остави у сећању свог несрећног главног јунака, у знању доктора који су морали да се умешају и у машти психијатра који је на сопствени начин стигао до властитог лудила.

Текст је преузет из књиге Herculine Barbin: Being the Recently Discovered Memoirs of a Nineteenth-century Hermaphrodite објављене 1980. године у издању Vintage Books Edition из Њујорка.

Превод с енглеског Александар Матковић.
Уредница Тања Мијовић.