четвртак, 14. феб 2013, 22:45
Савремена музика – Хектор Пара
У вечерашњој емисији чућете композицију "Милујући хоризонт" Хектора Паре. Ово дело је премијерно извео ансамбл "Ентерконтампорен" под управом Емилија Помарика у Паризу, новембра 2011. године, а овај снимак и слушате у емисији. Композиција је настала као поруџбина Музичког мецената банке Сосиете Женерал.
Хектор Пара рођен је 1976. године у Барселони, али данас живи и ствара у Паризу. Студирао је клавир и композицију на Конзерваторијуму у Барселони, а потом се усавршавао код Брајана Фернихауа, Џонатана Харвија и Мишела Жарела на Музичком конзерваторијуму у Женеви. Магистарске студије завршио је на Универзитету Париз ВИИИ, истовремено похађајући и курс за композиторе при Иркаму.
Дела Хекотра Паре изводили су водећи ансамбли посвећени савременој музици - попут бечког Клангфорума, Ардити квартета, ансамбла Решерш, Музик Фабрик и других, а дела су му поручивала Министарвста културе Француцке, Шпаније и Каталоније, као и град Минхен. Хектор Пара је добитник награде за композицију Ернст фон Сименс за 2011. годину, док је три године раније добио и признање Импулс који додељује град Грац. Године 2010. премијерно је извео своју камерну оперу Хипермузички пролог за коју је либрето написала позната физичарка са Харварда Лиза Рендал, једна од водећих стручњака у подручју физике елементарних честица. Хектор Пара био је професор електроакустичке композиције на Конзверваторијуму у Арагону, а држао је и курсеве на Академији Нови гласови Фондације Руајомон.
У вези са својим делом Хектора Пара говори: „Милујући хоризонт је ониричко музичко путовање који нас води до границе познатих физичких сила, где је материја толико концентрисана да временско-просторна крива постаје бескрајна, а сам простор, како то каже Ајнштајн, се цепа. Иако покушавам, наставља Пара, да у делу помилујем, односно да акустички додирнем црне рупе и њихов хоризонт догађања, Милијући хоризонт има облик мисаоног искуства које се кристализује колико својом музичком изградњом, толико процесом слушања", завршава Пара.
У музичком смислу Хектор Пара се служи језичким арсеналом садашњег академског модернизма који свој узро тражи у поступцима нове комплекности. То су пре свега звучни потенцијал нестабилних текстура, микротоналности, раздвојеног линеарног покрета, наглих фактурних промена, као и пажљива изградња колористичких саодношења оркестарских група.
Уредница Ксенија Стевановић
Коментари