Bleja štand – priča za sve od tri do 103

Da li smo zaboravili da razgovaramo, da se družimo, da nekog nasmejemo, podržimo, ohrabrimo – bez predrasuda i osuđivanja. Imamo li dovoljno vremena za sebe, za porodicu, za prijatelje. A tek za potpune neznance?

Studenti Đorđe, Stefan i Ilija odlučili su da popričaju sa svakim ko to poželi. Napravili su pokretni štand, možda malo neozbiljnog imena, ali sa veoma ozbiljnom namerom. Lako ćete ih primetiti – tamo gde je gužva.

„Ima dosta ljudi koji prolaze, vide naš plakat i zaintrigira ih. Stanu, pogledaju, mi ih pozovemo da sednu sa nama. U početku su malo zbunjeni, ne znaju šta se dešava, jer nisu nikada videli ovako nešto, ali posle par minuta nekog upoznavanja i razbijanja leda, ostaju satima da pričaju sa nama“, navodi Đorđe Regodić.

Priča se o svemu – sportu, hobijima, diskutuje, šali. Uglavnom su na Studentskom trgu, Tašmajdanu, u Zemunskom parku ili na keju. Ima ih i na društvenim mrežama. Upoznaju različite ljude, a priča jednog mladića na njih je ostavila najjači utisak.

„I onda je on nama otkrio kako on zapravo živi. Voli prirodu. Voli da putuje. Ne voli baš da je okružen ljudima. Ode u šumu, u one kamp kućice i tamo živi. I kada mu trebaju pare, radi kao klovn“, kaže Ilija Marković.

U šali kažu da dolaze ljudi od tri do 103 godine. Ističu da nisu psihoterapeuti, niti daju bilo kakve stručne savete.

„Mislim da generalno ovo može da pomogne ljudima koji žele da potraže neku stručnu pomoć. Jednostavno imaju taj inicijalni pristup, pričaju sa nekim drugim, oslobode se i tako mogu nekoj osobi da pričaju ono što je realan problem“, smatra Stefan Dobrijević.

U planu im je da, kako kažu, ovo ne ostane samo beogradska priča, već da se njihova poruka i ovakva okupljanja prenesu i u ostale gradove Srbije.