Padobranom kroz zvučni zid

Austrijanac Feliks Baumgartner planira da skoči iz balona sa visine od 36.600 metara, odnosno ivice svemira, i da se padobranom spusti na zemlju, pri čemu bi postao prvi čovek koji je u slobodnom padu probio zvučni zid.

Četrdesetogodišnji Baumgartner poznat je po skokovima sa Petronas kula u Kuala Lumpuru (1999. je to bio svetski rekord u skokovima sa građevina), Milo mosta u Francuskoj (prvi je to učinio), zatim solitera Tajpej 101 na Tajvanu (sa krova na visini od 450 metara, 2007), ali najviše po poduhvatu iz 2003, kada je u posebnom aerodinamičnom odelu sa karbonskim krilima na leđima, raspona dva metra, preleteo Lamanš, iskočivši iz balona sa visine od 10.000 metara.

Već dve godine se Feliks mentalno i fizički pod okriljem NASE, američkog vazduhoplovstva i svog tima "Red bul" priprema za novi izazov.

Istorijski poduhvat austrijski padobranac će izvesti u stratosferi iznad Severne Amerike, ali još nije određeno tačno mesto i vreme, jer će to zavisiti od vremenskih prilika.

Baumgartner bi trebalo nakon 35 sekundi slobodnog pada - opremljen samo kacigom i specijalnim odelom koji će ga zaštititi od razređenog vazduha i užasno niskog vazdušnog pritiska (samo 0,2 posto od pritiska na nivou mora) - da probije zvučni zid.

"Naravno da postoji određena doza straha, kao i pre svakog skoka. Ali, skakanje je moj život i celog života sanjam ovaj skok. Zbog toga strah neće predstavljati prepreku, već će nam pomoći da sve uradimo na pravi način", izjavio je hrabri padobranac nemačkoj novinskoj agenciji DPA.

Rekord u skoku s padobranom sa najviše visine još uvek drži Amerikanac Džozef Džo Kitinger, penzionisani pilot američkog vazduhoplovstva i legenda padobranstva, koji je još 1960. godine, u okviru programa NASA, iskočio iz balona sa visine od 31.333 metra.

Kitinger se sada nalazi u Baumgartnerovom timu kao savetnik. "Ljudi su godinama pokušavali da obore moj rekord i mnogi su poginuli. Ne radimo ovo zbog rekorda, već da bismo prikupili važne podatke. I moj skok je, pre svega, imao to za cilj. Verujem da će uz naša sredstva i pripreme, izuzetan tim, Feliksove neverovatne sposobnosti, projekat 'Red bul stratos' uspeti", istakao je na konferenciji za medije vlasnik 50 godina starog najboljeg rezultata svih vremena.

Lekari kažu da će skok sa visine od 36.600 metara obezbediti mnogo dragocenih podataka o tome kako slobodan pad nadzvučnom brzinom na velikim visinama utiče na organizam i doprineti istraživanjima mogućnosti čoveka da putuje do granice svemira, kao i pripremi prvog američkog svemirskog programa.

Tri časa do gore, 21 minut do dole 

Biće potrebno oko tri časa da se 140 metara visoki balon sa austrijskim padobrancem popne na potrebnu visinu. Na putu ka stratosferi, veliki "dirižabl" sa prikačenom "putničkom" kapsulom (u njoj će Feliks na visini od 36,5 kilometara biti izložen temperaturi od minus 95 stepeni Celzijusa), će imati oblik suze, ali kako se helijum u njemu bude širio, dobijaće sferični oblik.

"Napravljen je od tanke plastike, poput one u kojoj podižete svoju odeću sa hemijskog čišćenja", tvrdi Kitinger.

Baumgartner će u vazduhu biti prepušten sam sebi ukupno šest minuta tokom slobodnog pada i 15 minuta sa otvorenim padobranom.

"Ovo je zaista korak u nepoznato. Niko ne može precizno da predvidi kako će ljudsko telo reagovati na prelazak na nadzvučnu brzinu. Na toj visini atmosfera je debela kao četiri lista papira. Feliks će skočiti sa gornjeg papira", slikovito je objasnio situaciju lekar u misiji, dr Džonatan Klark koji radi za NASU. "Bez specijalnog kostima, čovek bi umro za par sekundi."

Na Feliksu će se nalaziti i pojas sa mernom opremom. "Podaci koje donese bi mogli biti epohalni. Ovo je test program, a Feliks je letelica", rekao je na kraju doktor Klark.