Pirotski kačkavalj nekad je bio na kraljevskim i predsedničkim trpezama, a sad je stigao i u knjige

Priča o pirotskom kačkavalju traje vekovima, ali je sada prvi put zapisana. To je priča o siru za koji su Piroćanci recept dobili od Crnovunaca, nomadskih stočara iz Grčke. Pojedini podaci izneti u knjizi Pirotski kačkavalj – priča o najpoznatijem srpskom siru bili su nepoznati javnosti, a autor je potvrdio da su brojne legende o kačkavalju zasnovane na istinitim događajima.

„Naročito priča o tome da je pirotski kačkavalj dospevao i do američkog tržišta, da je čak bio na trpezi američkih predsednika, da je bio na kraljevskoj trpezi srpskih vladara krajem 19. i početkom 20. veka, kao jedan vrhunski delikates“, kaže istoričar Davor Lazarević.

Između dva svetska rata izvoz kačkavalja bio je vredan 15 miliona dolara, a na Staroj planini bilo je 350.000 ovaca. Tada je kačkavalj izrađivan na bačijama.

„Nakon '45. godine to se transformiše u industrijsku proizvodnju, pošto se otvaraju industrijske mlekare i tu se tehnološki proces na neki način menja“, objašnjava Lazarević.

Proizvodnja pirotskog kačkavalja danas je simbolična. Zato je knjiga o najboljem srpskom siru izazov za buduća pokolenja.

„Davor je učinio jedan vanredan napor da spozna i da prikupi sve ono što jeste tradicija i sve ono što je zapisano u prethodnom periodu o proizvodnji ovog divnog sira, po mnogim osobinama verovatno najkvalitetnijeg sira sa ovih prostora“, istakao je Radoslav Pejčić, profesor prehrambene tehnologije.

Tradicija proizvodnje pirotskog kačkavalja može da se čuva i pisanom rečju. Ipak, najbolji način je svakodnevna priprema po starom receptu, ručno u korpi od leskovog pruća.