Gde završava stotine hiljada ukradenih bicikala iz Nemačke

Ana iz Berlina nije dugo uživala u svom novom električnom biciklu. Nije joj mnogo pomoglo ni to što je bicikl koji košta 2.600 evra držala u zaključanom podrumu svoje zgrade. Pre nekoliko dana njen skupi dvotočkaš je ukraden. I to nije jedini slučaj.

Samo prošle godine u Nemačkoj je, prema podacima Saveznog ureda za borbu protiv kriminala (BKA), prijavljeno 260.000 krađi bicikala ukupne vrednosti oko 200 miliona evra. Polovina bicikala bila je osigurana.

Kako Dojče vele saznaje od Udruženja nemačkih osiguravajućih društava, lopovi u poslednje vreme biraju skuplje modele. Za ukradeni bicikl osiguranje koje isplaćuju je u proseku 730 evra, pre deset godina bilo je gotovo dvostruko manje – 400 evra.

Najviše krađa bilo je u Hamburgu i Bremenu, kao i u istočnim saveznim pokrajinama, Berlinu, Brandenburgu i Saksoniji. Malo ukradenih bicikala se pronađe: prošle godine samo oko deset odsto.

Jeftinije bicikle lopovi pokušavaju da prodaju preko interneta ili na specijalizovanim sajmovima bicikala.

Skuplji modeli često se prodaju u delovima, ali ponekad i celi. Međutim, za kradljivce je to unutar Evropske unije rizičan posao, jer su skuplji bicikli po pravilu registrovani i lako im je ući u trag. Zbog toga većina takvih modela završi van granica EU. Istina, i na granicama je moguća kontrola registarskih brojeva bicikala, ali provere se obavljaju samo sporadično.

Gde završavaju bicikli ukradeni u Nemačkoj

Zahvaljujući informacijama iz Ukrajine, Dojče vele je uspeo da uđe u trag Aninom biciklu. Volodimir, koji živi u ukrajinskom gradu Dnjepru, u jednoj prodavnici dvotočkaša kupio je Anin ukraden bicikl za oko 800 evra. „Prodavac mi je rekao da je iz Nemačke, ali mi nije dao nikakve papire, samo račun“, kaže Volodimir.

Niska cena i nedostatak zvaničnih papira koje poseduje svaki bicikl u toj kategoriji, nisu ga začudili. „Na kraju krajeva, pomislio sam: pa to i nije nov bicikl. Čak sam mislio da su mogli da mi ga prodaju i za manje novca, jer je polovan“, kaže Volodimir.

Dojče vele je kontaktirao s prodavcima u radnji u kojoj je Volodimir kupio bicikl. Rekli su da prodaju i „polovne bicikle iz Nemačke“ i da za sve bicikle „imaju papire“. Ali na pitanje o kakvim se „papirima" radi, u prodavnici su objasnili da oni nisu uvoznici, već da bicikle kupuju preko jedne internet-platforme ili im dolaze privatne osobe za koje oni onda prodaju bicikl, a uzmu proviziju.

Ani (pravo ime poznato redakciji) je iz prodavnice u kojoj ga je kupila, na osnovu registarskog broja potvrđeno da se radi o njenom biciklu.

Prodaja bicikala – unosan posao

Internet u Ukrajini preplavljen je oglasima u kojima se prodaju „polovni bicikli iz Nemačke“. Gotovo sve prodavnice polovnih modela nude i „robu iz Nemačke“. Ipak, teško je proceniti koliko ukradenih bicikala završi na tržištu Ukrajine. Pouzdane statistike ne postoje, tako da se procene kreću od nekoliko desetina, pa sve do sto hiljada.

Legalni uvoz polovnog bicikla iz Nemačke je skup i mukotrpan proces i po pravilu se ne isplati. Tu su troškovi transporta, porez i carina. „Legalno uvezen polovni bicikl ne može cenom da konkuriše ukradenom. To se jednostavno ne isplati“, kaže trgovac Anton Vakulenko. Zato se više isplati prodavati nove bicikle, kaže vlasnik prodavnice bicikala iz Kijeva.

Mihajlo Umanez jedan je od retkih trgovaca koji prodaju legalno uvezene polovne bicikle iz Evropske unije.

On godišnje preko trgovaca iz Nemačke uveze od 1.000 do 1.300 bicikala iz Nemačke i Holandije. I svojim mušterijama, osim računa, nudi i registraciju bicikla, kao i certifikat o vlasništvu. Ponekad čak i servisnu knjižicu.

Ali svi sagovornici u Ukrajini žale se na činjenicu da je većina polovnih bicikala koji se prodaju u Ukrajini – ukradena. Kupce ne interesuju papiri već samo cena. Pritom se poslednjih godina sve više prodaju bicikli više kategorije i električni bicikli.

Jedan trgovac iz Lucka na zapadu Ukrajine, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je uvoz ukradenih bicikala jednostavan. Transport preuzimaju vlasnici kombija koji redovno voze na rutama prema Zapadnoj Evropi. Brojevi na okviru bicikla se sakriju, a ostali delovi se prijavljuju kao rezervni delovi. Vozač kombija po Nemačkoj sakupi pakete i prevozi ih u Ukrajinu. „Kada imate svoje ljude na granici, onda možete da uvezete sve“, kaže sagovornik Dojče velea.

U međuvremenu je tržište polovnih bicikala u Ukrajini zasićeno, pa ukradeni dvotočkaši idu dalje, prema Rusiji i Kazahstanu.

Kolike su šanse da nemački vlasnik pronađe svoj bicikl?

Ana iz Berlina bila je veoma iznenađena kada je saznala da je njen bicikl pronađen u ukrajinskom Dnjepru. Ali ona svoj bicikl ne želi natrag, a Volodimir ne želi kontakt s Anom, jer se boji da bi mogao da ima posla s policijom.

Dojče vele je pokušao da od nemačkih i ukrajinskih vlasti sazna šta se preduzima protiv trgovine ukradenim biciklima. Berlinska policija kaže da nema saradnje s ukrajinskom stranom po tom pitanju.

„Nema nikakvih međunarodnih sporazuma koji bi to regulisali", kažu u berlinskoj policiji. U slučaju da ukrajinske vlasti reaguju i zatraže od nemačkih kolega pomoć, tada bi možda i bili rasvetljeni pojedini slučajevi. Ali, malo je verovatno da će se takav mehanizam pokretati zbog jednog jedinog ukradenog bicikla.

Ukrajinska policija, međutim, tvrdi da uvoz i prodaja ukradenih bicikala iz Zapadne Evrope „ne predstavlja masovni fenomen“, pa, kažu, nije ni potrebno statistički beležiti te „pojedinačne slučajeve“.

Tokom 2020. ukrajinska carina zabeležila je ukupno 17 slučajeva pokušaja uvoza ukradenih bicikala, godinu dana ranije bilo ih je sedam. Anin bicikl nije bio među njima.