Šta je ostalo od nekadašnjeg grada stakla

U Srpskoj fabrici stakla u Paraćinu nekada se proizvodilo duvano staklo. Na korak od peći gde se topila staklena masa, radili su stakloduvači, majstori koji su od zadatog nacrta pravili umetnička dela. Fine čaše i ekskluzivni i skupoceni servisi, ukrasi, nalazili su put do svih zemalja sveta. Paraćinci se sa setom sećaju tih dana.

Srbobran Kilibarda je jedan od umetnika koji je od sredine sedamdesetih godina radio u Staklari kao dizajner. Staklo je, kaže, materijal koji umetniku pruža neverovatne mogućnosti.

Prva serija staklenih činija sa dodatom plavom bojom prodata je istog dana kada je izložena. Otac mu je bio stakloduvač, a ideje je dobijao radeći sa majstorima kraj visokih peći.

„Pa kad drži lulu, kad ovako razvuče to je kao med, odmah napravi drugu formu. Kad sam ga posmatrao kako on to radi, kojom rukom, kažem nemoj tom rukom nego moraš kao štap kada bi pustio da lebdi, znate, to je umetnost", rekao je dizajner stakla Srbobran Boca Kilibarda.

Početkom 2013. godine ugašena je poslednja peć za ručnu obradu stakla i stakloduvači su morali da odlože svoje staklarske lule. Opština je želela da osnivanjem muzeja staklarstva od zaborava otrgne deo vremena koji je Paraćin promovisao širom sveta.

„Mi smo svi jako emotivni u Paraćinu što se tiče staklare, Srpske fabrike stakla. Sama činjenica da su Ujedinjene nacije proglasile 2022. za godinu stakla govori u prilog tome da je staklo budućnost a sigurno ne prošlost", istakao je Branislav Stojanović, opštinski većnik za kulturu.

Iz Ministarstva kulture stiže 25 miliona dinara za Muzej staklarstva koji će biti u prostorijama diskonta pri paraćinskoj staklari. Javnosti će tada biti dostupan i impozantni mozaik od stakla težak šest tona kojim je umetnik Kilibarda predstavio otvore peći gde se topilo staklo.