Sara umesto da leti svetom, odlučila da gnezdo svije u Gostilju

„Letim od svoje sedamnaeste godine i zanimljivo je to što sam prvo naučila da letim na avionu, pa onda da vozim auto“, napominje Sara Mijailović.

Pilotska licenca pružala je Sari priliku da se zaposli bilo gde u svetu. Međutim, pobedili su ljubav prema suprugu i zlatiborskim lepotama.

Helikopterom je sletela i u brak, venčanjem na vrhu Čigote. Beogradski asfalt mladi bračni par zamenio je Gostiljem.

„Ja sam se zaljubila u ovo selo. Stvarno je ovde prelepo i za život i čist vazduh, priroda. Pre svega, mogu auto da parkiram ispred kuće, za razliku od Beograda. Tako da, mislim kad je on rekao da želi da se vrati na Zlatibor, ja sam ga podržala apsolutno u tome, jer mislim da je ovde budućnost“, dodaje Sara.

Zbog epidemije, počeli su da se bave proizvodnjom jedinstvenog gostiljskog sira.

„Kako je krenula korona, mlekara koja je otkupljivala naše mleko je stopirala otkup i mi nismo znali šta ćemo sa mlekom, odnosno nismo imali gde da ga dajemo i ja sam bukvalno preko noći organizovao neku proizvodnju“, objašnjava Mirko Mijailović.

Tako je slavska sala pretvorena u proizvodni deo, a zrenje sireva je u bivšem rakijskom podrumu. Svako u domaćinstvu ima svoje zaduženje, ali oko prinove se svi otimaju.

„To nam je najveći dar i poklon. To nam je dalo dodatno energiju da tek radimo, da nastavimo svi. To je nas baš obradovalo i svima želim da svako dočeka. To je nešto najlepše što mi se desilo u zadnjih dvadeset godina“, priznaje Mirko.

Sara i Mirko znaju da je svaki početak težak, ali neće odustati od svoje zamisli.