Bistar kao boza, današnje generacije ne znaju šta znači

Omiljeno starinsko bezalkoholno piće nije baš jednostavno napraviti, kako se u narodu kaže. Prosti su sastojci. Dve trećine žutog i jedna belog kukuruznog brašna, voda, šećer i kvasac – otkriva iskusni šabački bozadžija, Dejan Erneki.

Za piće koje se dugo kuva na tihoj vatri, važno je da kukuruzno brašno ne zagori. Stalno se meša, a potom, kad postane gusto poput gline, razblaži vodom.

„Ovo je veslo od pokojnog dede, staro 72 ili 73 godine. Trebalo bi 17 sati na tihoj vatri da se kuva, mada sada imaju ove mašine koje same i kuvaju i mešaju. Ali dobro, i ovo je sad malo lakše. Sećam se kada je moj otac sa pokojnim dedom pravio, morala su dvojica da drže a jedan da meša“, kaže Dejan Erneki, poslastičar iz Šapca.

Porodica Erneki u Šabac je stigla iz Dragaša. Svi su poslastičari, čak su i Dejanove sestre udate za poslatičare.

„Ja sam od svoje 13. godine počeo da radim kod oca, u Stojana Novakovića ovde u Šapcu. Nasledio sam to. Imam sad sina od 14 godina, pa ga ja nekako teram i on da nastavi. Bilo bi grehota da ne nastavi ovo, a sa obe starne i majčine i očeve, poslastičari su od pre Drugog svetskog rata“ dodaje Dejan.

Gust prirodan sok koji se razblažen i zaslađen hladi u fontani, zbog bogatstva vitamina Be i dobrih bakterija, sve je traženiji, a verne mušterije su i trudnice i dojilje.

„Nama je sjajno što nam je komšija Dejan tu blizu. Boza nam je omiljeno piće u vrelim letnjim danima. S obzirom na to da sam se porodila pre dve nedelje, meni jako prija. I u trudnoći sam je pila i sada dok dojim“, napominje jedna Šapčanka. 

Oni koji ne vole ovako gust rastvor sa talogom, dodaju limunadu, pa tako dobiju brzalkoholni špricer. Za mnoge Šapčane, osim osveženja, boza je simbol detinjstva, kao i sladoled na točenje kod starih majstora.