Životna filozofija bake od 106 godina: Samo pozitivno

Ko bi rekao, rođena je više od pola godine pre početka Prvog balkanskog rata. Živela je u Bosni, u Visokom, potom u Makedoniji i Vojvodini, dok je Beograđanka postala pre 45 godina. Roditelji su joj dozvolili da, uz brata, završi školu.

„Onda je pet godina bila učiteljska škola, to sam završila, ali ja nešto nisam volela da idem u selo, a morala sam kao učiteljica da idem u selo“, kaže Nadežda.

Kaže da je imala težak život, ali mu se uvek radovala. Najveći saveznik, od kad zna za sebe, bile su joj pozitivne misli.

„Mnogo mi se zla u životu dešavalo. Ja sam uvek to htela da zaboravim, i uspevala. Ono što je juče bilo ne tiče me se, prošlo“, ističe Nadežda.

Sin živi u Novom Sadu. Ćerka u Americi. Jedan od unuka živi na Malti, pa je gospođa Pavlović zbog komunikacije sa voljenima, naučila da koristi Skajp.

Sobni bicikl vozi po nekoliko puta dnevno. Od operacije kuka, koju je imala pre dve godine, slabije izlazi napolje. Jede hranu koju je oduvek jela, slatkiše obožava.

„U mojoj mladosti život je bio drugačiji, tiše, mirno, lepo. Vazduh čist, zemlja čista, hrana čista“, priseća se Nadežda.

Danas joj najviše smeta, kako kaže, neiskrenost i koristoljubivost u međuljudskim odnosima.

„Mi smo nekako imali sigurne prijatelje. Mislim da vi danas niste sigurni, uvek mora rezerva i da si na oprezi. Tako bar imam utisak“, kaže Nadežda.

Njena želja je da ne broji godine, već da svaku narednu proživi lepo, radujući se uspesima svojih potomaka.