Kad srpski kuvar sprema tradicionalna norveška jela

U dopisu iz ambasade koji je dostavljen Tanjugu navodi se da je njegova priča počela posetom prijateljici koja je živela i radila u planinskom hotelu u norveškoj dolini Haling.

Hotel se nalazi u nenaseljenom mestu, skrivena iza ostalih vrhova, u netaknutoj prirodi i izazov je već time što se do njega može doći samo jednim delom puta vozilom, a zatim gliserom preko ogromnog jezera ili pak pešačkim planinskim stazama poznatim samo lokalnom stanovništvu i planinarima.

Nenad je tako počeo da radi kao kuvar u tom hotelu gde se hrana priprema na način na koji se spremala pre više od 200 godina.

„Hotel ima svoju mini elektranu, nema dometa signala mobilnih telefona, nema interneta, ima svoju farmu sa životinjama gde sve životinje slobodno šetaju i hrane na planinskim pašnjacima (svinje, koze, kokoške, krave). Za brigu o životinjama je bila zadužena jedna gospođa koja je vodila farmu. Ujutru kada se krave vrate sa pašnjaka stiže domaće sveže pomuzeno kravlje mleko, jogurt, sirevi, domaći puter, i nadaleko čuvena domaća pavlaka koja je osvojila zlatnu medalju za kvalitet“, priča Nenad.

Priznaje da je najveći izazov bilo adaptirati se i vratiti u vreme i doba kada se tradicionalno radio ceo proces pripremanja hrane, dopremanja namirnica i služenja.

„Kuvati uz sveću i bez struje i koristiti struju koja je na raspolaganju samo osam časova, gde je naravno i apsolutno krajnji cilj da svaki gost bude zadovoljan i nasmejan punog stomaka ode srećan i opet se vrati“, objašnjava Perić.

Kaže, međutim, da je kompletno iskustvo bilo nezaboravno, jer je naučio i druge tehnike spremanja namirnica, ali i kako da neguje životinje.

Navodi i da hotel ima svoju pušnicu za dimljenje ribe, mesa i sireva, da je u okolini jezero bogato planinskom pastrmkom, koja se dimila u pušnicama ili fermentisala.

U hotelu se, kaže, za doručak uglavnom spremaju kisela riba, kavijar, dimljeno meso, sirevi, povrće i salate.

„Što se tiče glavnih jela za ručak ili večeru tu postoji takođe ogroman broj specijaliteta i jela od mesa - pečenje, stekovi, šnicle, kobasice, kuvana jela, razni potaži i supe, tako da u tom delu kuhinja jako podseća i ima dosta sličnost sa srpskom“, priča Nenad.

Navodi da skandinavske zemlje, a posebno Norveška, vode računa o održivom razvoju i očuvanju prirode i koriste svoje proizvode i prave svoje specijalitete iz nacionalne kuhinje.

„Jedan od primera takođe je i restoran 'Maemo' u Oslu koji važi za jedan od najboljih restorana na svetu i nalazi se u Mišelinovom vodiču, gde se na jelovniku koji je sezonski nalaze uglavnom domaća norveška tradicionalna jela. Ista ta jela možete da probate na tradicionalni način u većini hita širom Norveške“, ističe Nenad, koga su trenutni životni planovi vratili u Srbiju, ali se nada da će u nekom trenutku obnoviti utiske iz Norveške koji su, kaže, još snažni.