Ovaj čovek tvrdi da je Džon Malkovič Srbin!

Džon Malkovič je poreklom Srbin i to će vam potvrditi ovaj čovek. Iako bi mnogi pomislili da je reč o teoriji zavere, Žarko Veljković je sproveo iscrpno istraživanje kako bi dokazao svoju tvrdnju.

Već godinama izrađuje rodoslove i ispituje poreklo porodica, a da krene u avanturu utvrđivanja porekla slavnog američkog glumca podstakla ga je Malkovičeva izjava da su se njegovi baba i deda raspravljali po uglovima kuće na „njemu stranom jeziku“.

„Ja sam pošao od najsigurnijeg podatka koji postoji, a to je odjava u trenutku kada osoba umre sa američkog zdravstvenog državnog osiguranja i tu se nalazi najtačniji datum rođenja. I onda sam pogledao za tog njegovog dedu koji se zove čas Mark, čas Majkl, taj datum rođenja. U tri popisa u Americi 1920, 1930. i 1940. u tim popisima oni uredno pišu kada je osoba emigrirala u Ameriku. Postoji sajt gde možete da otkucate ime prezime i godinu i prosto vidite po prezimenu kada je osoba emigrirala“, objašnjava Žarko.

Tu se nije zaustavio, već radoznalo nastavio da istražuje.

„Onda sam ga našao da je emigrirao 1913. godine pod imenom Mane Maljković i da je rođen u mestu Prokike kod Senja i tamo sam mu našao krštenicu gde se datum i ime oca poklapa. Rođen je 1894. i Srbin je pravoslavac“, uverava nas Veljković.

Istraživanjem porekla porodica počeo je da se bavi iz znatiželje. Prvo je ispitao poreklo svojih predaka. Tako je saznao da mu je očeva rodbina iz Bitolja, a majka poreklom Ruskinja.

„Radi se o ruskoj dvorjanskoj veleposedničkoj porodici vojnih lica, Ščerbačevima. Oni potiču od Dmitrija Fjodoroviča koji je oko 1500. godine vladao u Novgorodu“, tvrdi Veljković.

Prilikom otkrivanja porekla Žarko ima ustaljen tok istraživanja.

„Prvo treba poći od matične službe, jer su matične knjige počele da se vode oko 1890-1900-te godine. I onda se ide u arhiv ili u crkvu i ako smo srećni te knjige postoje na teritoriji Srbije, od negde 1850. godine, kada su počele da se vode po zapovesti kneza Aleksandra Karađorđevića“, objašnjava istraživač.

Nimalo jednostavan posao

Otkriti nečije poreklo nije nimalo jednostavan posao, kaže Žarko. Pored mnogo sati rada, neophodno je poznavanje istorije i jezika – latinskog, italijanskog i starosrpskog. Takođe, čovek mora da bude paleograf – da ume da čita stare rukopise.

U početku Žarku je ovo bio hobi i istraživao je za prijatelje i komšije. Danas mu se sve više ljudi obraća.

„Najveći broj ljudi koji mi se obratio su Srbi druge vere. Generalno sam radio najviše rodoslova Srba Muslimana, odnosno Muslimana sa velikim M zavisi kako se smatraju, zatim sam radio Šokaca, Bunjevaca rodoslove i tu sam se specijalizovao“, kaže Žarko.

Specijalizovao se i u sanskritu – liturgijskom jeziku u hinduizmu, budizmu i džainizmu. Jeziku na kome su napisana velika književna dela poput Ramajane i Mahabharate.

„Gramatika jeste teška, filozofija je komplikovana ali nije teška, ali gramatika jeste i tu su mi obično svi na pola puta rekli: 'Ko će ovo naučiti, ovo je gore od starogrčkog.' I jeste“, tvrdi Žarko.

U skladu sa sanskritom izučavao je i vede filozofiju. Bavi se onomastikom – proučavanjem imena ljudi i geografskih mesta. Iako bi mnogi pomislili da je čudak, Žarko će vam reći da je on običan čovek veseljak. Ili kako on kaže Flaminijus Belisarijus kako zvuči njegovo ime na latinskom, koji je pored starogrčkog diplomirao. A na jeziku antičkih Grka rado i zapeva.