Penzionerka i studentkinja u isto vreme

Za diplomski ispit studenti na Fakultetu muzičkih umetnosti orgulje nerado biraju. Na njima se retko diplomira, a još ređi je slučaj da diplomac ima 63 godine. Svetlana je najstariji student u Beogradu i lako objašnjava zašto studira pod stare dane.

„Ljubav prema muzici, ljubav prema orguljama i trideset godina sviranja u crkvi koje se i dalje nastavlja“, kaže studentkinja Fakulteta muzičkih umetnosti Svetlana Vnučec.

Loš student nikada nije bila. Na ovom Fakultetu stekla je već dva indeksa. Posle 37 godina pauze, a s prvim penzionerskim danima, dobila je i treći indeks.

„Možda je teže u smislu odgovornosti, sada imam veću odgovornost nego što sam osećala kad sam tek krenula na fakultet. Mnogo veću odgovornost, jer čini mi se kad napravim neku grešku, da se to drugačije gleda nego kod mlađih. To je borba da se postigne cilj u smislu boljeg izvođenja, da prosto samoj sebi pokažem da ja mogu“, objašnjava Svetlana.

U indeksu šarenolike ocene. Profesori su joj kolege sa kojima je studirala pre skoro četiri decenije. Mada priznaje da zbog poznanstava iz ranijih studentskih dana nema privilegija.

„Ovako smo se sreli, malo su se iznenadili a onda mi kažu – to ti je, ipak, pametno. Nisu uopšte ništa gledali na to negativno. Sasvim normalno su reagovali“, priča Svetlana.

Tremu pred ispite još uvek ima, iako joj ocene ne znače baš kao nekada. Mada, kako kaže, marljivo uči i vežba svakoga dana bar po šest sati.

„Više se ništa ne dešava u smislu nekog očekivanja, dokazivanja nekog uspeha. Ja ovo što radim, ne radim da bi iza toga sledio neki uspeh. Radim ovo iz ljubavi i iz zadovoljstva. To neki nazivaju hobijem, mada mislim da ne može baš da se nazove hobi, jer zahteva mnogo truda, mnogo rada, mnogo provedenih sati, mnogo vežbanja“, navodi najstarija studentkinja.

Svetlana je možda jedina studentkinja koja željno iščekuje penziju da bi platila ratu za školarinu.

„Apsolutno može to sve od penzije da se plati, nije to neka velika količina, tako da sam ja napravila neki plan i pre nego što sam došla na ovaj fakultet. Prvo sam razmišljala koliko će sve to da košta, kako ću ja to sve od godine do godine. Međutim, sve je funkcionalno, samo mora da se isplanira“, kaže Svetlana.

Od njenih klasića se jedino razlikuje jer joj niko ne postavljaju pitanje kada će da nađe posao. Tri decenije je predavala muzičko, a u šali kaže da ima slobodne još tri decenije za studiranje. Zato planira da čim diplomira na orguljama, nastavi studije i usavršava violončelo.