Majmun sa kojim delimo 98 posto DNK sastava

Poznato je da majmuni i ljudi imaju dosta sličnosti, ali retko ko bi očekivao da sa ovim životinjama može da se „proćaska“.

Nova naučna istraživanja bonobo majmuna proširila su postojeća znanja o životinjskoj inteligenciji, i pokazala da je ova vrsta čovekolikih majmuna odlična za komunikaciju.

Fondacija "Great Ape Trust" iz Ajove, dom je nekoliko bonobo majmuna i tri orangutana.

Ukoliko mislite da je Ajova čudno mesto za ove životinje, ne izgovarajte to glasno - ovi majmuni razumeju engleski!

Grupa je deo revolucionarnog jezičkog istraživanja, a Kenzi i njegove „kolege“ uče da komuniciraju tako što pritiskaju leksigrame, odnosno više od 350 simbola koji predstavljaju misli i objekte.

„Kvalitativno, nema razlike između Kenzijevog jezika i mog jezika. U pitanju je samo nivo“, kaže direktor programa Bil Filds.

Istraživači ističu da je najvažnije započeti rad sa majmunima dok su još mladunci.

„Kada sam sa njima, govorim sasvim normalno, koristeći svoj uobičajeni rečnik i intonaciju“, objašnjava istraživač Rob Šumejker.

Sve ovo zvuči neverovatno pa je novinar Ej-Bi-Sija Džon Berman popričao sa Kenzijem.

„Ti si prvi majmun kojeg intervjuišem“, rekao je Džon, a zatim zamolio Kenzija da mu pokaže simbol za reč „jaje“.

Kenzi mu je pokazao simbol na kojem je nekoliko jaja. „Znači dobio sam celo tuce, hvala ti Kenzi“, odgovorio mu je Berman, na šta Kenzi pritiska reč „iznenađenje“.

„Da, veoma sam iznenađen“, smeje se novinar.

Ovakvi razgovori pomažu naučnicima da saznaju nove podatke o ovoj ugroženoj vrsti, od samih majmuna.

„Kenzi tako može da mi kaže da li ga boli stomak, da li ga boli glava, da li hoće da bude sam ili se plaši nečega“, ističe Filds.

Na pitanje da pronađe reč „kafa“, Kenzi pritiska traženi simbol. Kenzi voli kafu, a pri tome je otkrio čari makijata sa karamelom. Na kraju krajeva, bonobo majmuni sa ljudima dele 98 posto svog DNK sastava.

Vode ljubav na svakih 15 minuta

Bonobo majmuni, posebna vrsta čovekolikog ili velikog majmuna, hodaju uglavnom na dve noge, znaju da zapale vatru, razumeju asocijativne fraze čoveka-sagovornika, nije im stran koncept pisane komunikacije, prave namenske alate da bi rešili složene zadatke.

Možda je došlo vreme da preispitamo pojmove inteligencije i kulture.

Većina ljudi zna za šimpanze i gorile u Africi i orangutane u jugoistočnoj Aziji - i to je to.

Bonobo je imao sreću da se provuče „ispod radara“, jer mu je prirodno stanište vrlo ograničeno i spada među ugrožene životinjske vrste.

Sreća u nesreći je to što vodi ljubav veoma često, gotovo na svakih 15 minuta, pa zbog toga nije na meti zooloških vrtova.

Bonobo majmuni su emocionalno inteligentni, i kada im ugine član čopora u stanju su da ga oplakuju danima i da mu pripremaju grobno mesto. Žive u savršenoj harmoniji, u njihovoj zajednici ne postoje alfa mužjaci, nema borbe za prevlast, već postoji potpuni sklad.

Hrane se isključivo biljkama i voćem i sve dele na ravne časti.

„Ubi ih“ brza hrana

U Ajovi su kao deo eksperimenta dobijali brzu hranu za obroke i došlo je do ogromnog dizbalansa.

Jedan majmun se toliko ugojio da je počeo da liči na bolesno debele ljude, dok su druga dva dobila razna oboljenja. Jedno mladunče je rođeno sa autizmom koji do tada nije bio zabeležen među životinjama.

Naučnici kažu da je to samo mali primer kako brza hrana, mesa i mesne prerađevine utiču na naš organizam.

Interesantno je da bonobo majmuni tokom seksa menjaju poze identično kao i ljudi, upražnjavaju oralni seks i koriste jezik tokom ljubljenja.

Oni su jedina vrsta životinja koja je okrenuta licem u lice tokom ljubavnog zanosa.