Od nas zavisi da li će antibiotici da leče ili da ubiju

Gostujući u Jutarnjem programu dr Milica Bajčetić, nacionalni korespondent pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji za antibiotike, navela je projekcije Svetske zdravstvene organizacije prema kojima će do 2030. godine biti oko deset miliona smrtnih slučajeva - upravo zbog rezistencije na antibiotike. 

Otpornost na antibiotike se često smatra problemom budućnosti, ali novo istraživanje pokazuje da itekako pokazuje svoje posledice već sada. 

Kada je reč o primeni antibiotika tokom pandemije, dr Bajčetić kaže da lekari, posebno tokom poslednjih deset godina upozoravaju da ćemo zbog neracionalne upotrebe, u jednom trenutku ostati možda i bez tih lekova. Ipak, pozitivnih pomaka i rezultata ima i u našoj zemlji.

„Mi smo uspeli dosta da smanjimo upotrebu antibiotika do 2018. godine, za 37 odsto, tako da smo amortizovali ovaj udar sa samim kovidom, i generalno, tokom kovida interesantan je paradoks u Srbiji da je došlo do smanjenja upotrebe antibiotika, naročito onih koji su izdati na recept, naročito u početku pandemije", izjavila je dr Bajčetić.

U poređenju sa drugim državama, Srbija se po primeni ovih lekova nalazi na sredini liste.

„Poslednjih deset godina imamo povećanje za deset posto ukupnog prometa što nas malo pomera sa te neke sredine gde smo bili, ali generalno se najmanje antibiotici koriste u skandinavskim zemljama", dodala je.

Kao države gde se najviše koriste antibiotici navela je Španiju i Italiju.

Dok se beleži smanjenje antibiotika dobijenih na recept, posebno kod pedijatrijske populacije, problem je u povećanju prometa tih lekova, što ukazuje na to da se u apotekama prodaju bez recepta.

Istraživanja pokazuju da su žene veći korisnici antibiotika. U Srbiji je taj udeo veći od 55 procenata.

„Antibiotici su lekovi isključivo za dokazane bakterijske infekcije, znači ne koriste se za virusne infekcije. Na početku pandemije, u martu 2020, doneta je jedna ishitrena preporuka da se koristi, pre svega, azitromicin, kao lek u terapiji kovid infekcije, međutim, vrlo brzo se pokazalo, kada je završena studija da on nije efikasan, i on je povučen iz protokola", objasnila je doktorka Bajčetić.

Ipak, kako navodi, u nekim državama se i dalje propisuju antibiotici pri lečenju kovida, ali po najnovijim protokolima, podvlači da se kovid ne leči antibioticima ako nema znakova bakterijske infekcije.

Poslednja klasa antibiotika je izašla na tržište 2000. godine. Američki kongres je izdvojio velika sredstva za razvoj antibiotika.

„Trenutno u tom razvoju lekova imamo 43 antibiotika, ali 27 novih entiteta, koji nisu klasični antibiotici, nego su antitela, makrofagi, vakcine... Postoje istraživanja, ali za njih je potrebno jako mnogo vremena, minimum deset godina da bi se razvili", istakla je dr Milica Bajčetić.

Objašnjava da na tom putu razvoja novih lekova „imamo samo dva leka koji bi bili, ako prođu sav proces evaluacije, efikasni protiv problematičnih bakterija".

„Rezistencija na antibiotike nastaje bahatim ponašanjem, ljudi, popiju jednu dozu i prestanu čim prestane temperatura, to je broj jedan. Ako preskoče dozu, uglavnom preskaču noćnu dozu i piju ujutru, oni omogućavaju da bakterije na taj način razviju adaptivne sposobnosti", kaže dr Bajčetić.

Tone antibiotika u lancu ishrane 

„Bakterija može da razvije rezistenciju i preko ishrane jer se značajna količina antibiotika daje životinjama, pre svega kravama, ja sam se škorala koje su to količine, to su tone antibiotika, koje kroz mleko i meso, naročito kravlje meso, i može da dospe do čoveka", rekla je Bajčetićeva.

Upozorila je da rezistencija na antibiotike može uzrokovati brojne probleme i da bi sve infekcije uzrokovane bakterijama mogle biti problematične, počev od onih na porođaju, što može da poveća smrtnost, tu je problem kod transplantacija, hemioterapija...

„Optimistična vest je, ako gledamo samo Srbiju, u tome što mi već godinama radimo na tome, imamo neke rezultate, i za određene bakterije imamo određeni stepen rezistencije, ali kao na primer za stafilokok, nemamo kao što je to u SAD, i većim delom zapadne Evrope", kaže dr Bajčetić.

Naglasila je da je važno smanjiti potrošnju antibiotika, i edukovati građane o tome kako se oni primenjuju, nikako na svoju ruku.

Projekat Farmaceutske komore, u okviru objedinjenih napora u tom smislu odnosi se i na pružanje usluge informisanja o antibioticima, što će pomoći da svaki građanin koji uđe u apoteku može da sazna sve o antibiotiku, o tome da li, kako i kada da ga upotrebljava.