Da li će presađivanje organa sa životinja biti budućnost medicine

Prve transplantacije srca, sa čoveka na čoveka, kada su pacijenti sa tuđim organom živeli nedelju dana do tri meseca, bile su neizvesne i teške. Danas, 50 odsto pacijenata sa transplantiranim srcem živi oko 15 godina u proseku, ali vek može da bude i mnogo duži, i do 30 godina, naglašava prof. dr Miljko Ristić kardiohirurg.

„Pacijentu iz Baltimora urađena je prva transplantacija srca genetski modifikovane svinje zato što on nije imao drugi izbor. Nije ušao na spisak kandidata za klasičnu transplantaciju srca, jer da bi neko dospeo na listu da čeka donora mora da ispuni određene uslove da bi operacija bila uspešna. Nažalost, ovaj čovek je otpao kao kandidat i nije imao izbora i potpuno svestan se odlučio za operaciju bez ikakve garancije da će to biti uspešno. Ali on stvarno nije imao izbora i ušao je u istoriju novog operativnog tretmana i mislim da će ova transplantacija biti samo podstrek da se nastavi dalje sa ovakvim transplantacijama sa svinje jer je ogroman nedostatak ljudskih organa“, napominje profesor.

Godišnje je za transplantaciju potrebno 100.000 srca, međutim, samo oko pet do šest hiljada transplantacija se uradi sa čoveka na čoveka, a svi ostali su osuđeni na sigurni letalni ishod svoje bolesti, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Postoji još nekoliko alternativa za transplantaciju kao što su veštačke pumpe i veštačka srca. Na Institutu „Dedinj“ su prošle godine ugrađena četiri veštačka srca, međutim, kako objašnjava profesor Ristić, to nije trajno rešenje. Život sa pumpom je zamišljen kao način da se premosti period dok se ne pronađe donor za transplantaciju srca.

Revolucija u medicini

Sama hirurška intervencija presađivanja srca se dugo izvodi i kardihirurzi to sa uspehom obavljaju. Međutim, najveći problem je u tome da li će organizam prihvatiti presađeni organ. Postoji hiperakutno, akutno i hronično odbacivanje organa.

„Znači, ovo srce koje je uzeto od svinje može da se odbaci za dva minuta. Zatim ima akutni period koji traje nekoliko dana, a hronično odbacivanje može da se pojavi i posle deset godina. Taj problem sa odbacivanjem je stvar imunologa, tu kardiohirurzi ne mogu da pomognu", napominje profesor.

U konkretnom slučaju transplantacije koja je izvedena u Baltimoru, kako bi se izbegla opasnost da organizam odbaci srce svinje, genetskim modifikacijama su odstranjena četiri gena svinje, a šest ljudskih gena je dodato.

„Ipak, mislim da će trebati da se obavi još dosta posla i novih lekova kako bi ove procedure postale potpuno bezbedne i uspešne, ali svakako predstavljaju pravu revoluciju u medicini", smatra profesor Ristić.

Ima li mesta etičkim dilemama?

Profesor Ristić veruje da ukoliko na ovaj problem posmatramo sa stanovišta etičnosti, onda moramo prestati i da koristimo životinje u ishrani. Ali trenutno ovo može biti jedan od načina da se produži život čoveku.

Ovo nije prvo presađivanje organa sa životinja na čoveka. Šezdesetih godina prošlog veka, bubrezi šimpanze su transplantirani ljudima, ali je najduže što je primalac živeo bilo devet meseci. Još 1983. godine, srce pavijana presađeno je bebi poznatoj kao Bejbi Fe, ali je umrla 20 dana kasnije.

Organi svinje su se pokazali kao najpogodniji što zbog genetskih sličnosti, što zato što kod svinje organi brže dostižu veličinu koja je potrebna za čoveka.

„Mi smo i do sada koristili određene biološke organe svinje za implantaciju. Svinjske valule se koriste za zamenu srčanih valula kod čoveka i to već četrdesetak godina. Na stotine hiljada tih valula. Koristimo i graftove koji zamenjuju krvne sudove koji su takođe biološkog porekla. Tako da nije nikakva novina da se uzima materijal, pre svega svinja, a može i govečeta koji mogu da nadomeste disfunkciju srca i krvnih sudova čoveka“, podseća profesor dr Miljko Ristić.