Kako da utičemo na biološku starost i da li kovid ubrzava taj proces

Termin biološke starosti je ustanovljen u nauci kako bi se napravila razlika u odnosu na hronološku starost. Hronološka starost nam govori koliko je proteklo kalendarskih meseci i godina od našeg rođenja, dok nam biološka starost govori u kakvom su stanju naši organi, tkiva, ćelije u smislu funkcionalnosti i u smislu toga koliki je rizik od nastanka neke hronične nezarazne bolesti ili neke druge bolesti koja je asocirana sa starenjem, objašnjava profesor dr Igor Pantić fiziolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.

„Biološka starost zavisi od mnogo faktora. Zavisi od bioloških biomarkera koji mogu da se izmere. Zavisi od genetike. Zavisi od toga koliko smo bili izloženi nekim štetnim spoljnim uticajima i toksinima koji takođe utiču, barem u teoriji, na biološku starost“, navodi gost „Klinike Nazdravlje“.

U naučnoj praksi biološka starost se određuje na osnovu prisustva i nivoa određenih biomarkera, a to su uglavnom biomarkeri koji se odnose na neke metode molekularne genetike, kao što je dužina telomera ili neke stvari vezane za metilaciju DNK i drugih biohemijskih procesa koji se dešavaju u jedru ćelije, objašnjava fiziolog.

Šta su telomere i kako one ubrzavaju biološku starost

Telomere su ponavljajuće sekvence DNK koje se nalaze na krajevima hromozoma i pri svakoj deobi ćelija, telomere se skraćuju što znači da biološki starimo.

„To je u stvari jedan kontrolni mehanihzam koji ograničava ćeliju da ne može da se deli neograničen broj puta. Recimo tumorske ćelije su takozvane besmrtne, odnosno, one mogu da se podele neograničen broj puta jer su našle načina da zaobiđu taj mehanizam skraćivanja telomera, pored ostalog“, ističe profesor Pantić.

Skraćivanje telomera je samo jedan od biomarkera biološke starosti i nisu validan i pouzdan prediktor i faktor u smislu da li ćemo imati smanjen ili povećan rizik za određene bolesti. Postoje neke studije koje pokazuju da skraćivanje telomera dovodi do povećanog rizika za neke degenerativne bolesti, ali to je u medicini samo jedan od faktora koji je potencijalno povezan.

„U medicini to što postoji korelacija, nužno ne znači i da postoji uzročno-posledična veza“, napominje sagovornik Ivane Božović.

Koliko su pouzdani rezultati studije da kovid ubrzava biološko starenje?

U studiji koja je obavljena na 117 pacijenata koji su preležali kovid 19 uočeno je skraćenje telomera, ali profesor naglašava da je ona urađena na vrlo skromnom uzorku i u medicini se takvim rezultatima pristupa sa velikom dozom opreza, jer medicina nije toliko egzaktna nauka, što znači da se mora izvršiti mnogo više studija, na mnogo različitih uzoraka, pa tek onda pretpostaviti da je istina.

„Ja se ne bih toliko brinuo za telomere, koliko bih bio zabrinut za posledice koje kovid može da izazove na određenim tkivima i organima, jer, nažalost, potvrđeno je da kovid i u relativno blagoj formi može da ostavi posledice, ne samo na plućima, već i na kardiovaskularnom sistemu“, napominje fiziolog.

Zato profesor savetuje da svako ko je preležao kovid, u bilo kom obliku i intenzitetu, ukoliko mu lekar predloži dodatna ispitivanja, obavezno da se odazove i za svaki slučaj proveri da li je taj kovid ostavio posledice. A što se tiče samog biološkog starenja, ta istraživanja su tek u začetku.

Postoji li način da produžimo telomere

Ne postoji magični lek ili supstanca koja ima takvo dejstvo da može da obrne proces starenja ili da ga značajno uspori. Zato je najbolji savet i za one koji su preležali kovid i za one koji nisu, da poštuju savete lekara.

„Često do tih zaključaka možemo doći i intuitivno, ne treba nam lekar da nam kaže da treba da budemo fizički aktivni, da treba da izbegavamo izlaganje spoljnim štetnim uticajima, da ne treba da pušimo, pijemo alkohol i tako dalje... Sve su to činioci koji mogu da ubrzaju proces biološkog starenja“, naglašava dr Igor Pantić.

Kako starenje utiče na naš organizam

Kako navodi profesor Pantić, možda zvuči neverovatno, ali u nauci se još uvek ne zna prava definicija starenja, jer je to jedan multidimenzionalni proces i postoje veoma različite teorije starenja.

„Starenje je fiziološki proces i nije bolest. Postoje bolesti koje su asocirane sa procesom starenja koje su posledica promena koje se prirodno dešavaju tokom određenog vremenskog perioda i te procese možemo da ubrzamo ili usporimo našim životnim stilom, a pojedine stvari, poput genetike, ne možemo da kontrolišemo“, napominje gost „Klinike Nazdravlje“.

A što se tiče određenih organa, postoje oni koji su rezilijentni (otporni) na oštećenja i koji imaju veliku sposobnost regeneracije, kao na primer jetra.

U svakom slučaju, ono što možemo da kontrolišemo jesu, pre svega, oni faktori za koje je dokazano da povećavaju rizik od dobijanja hroničnih nezaraznih bolesti asociranih sa starenjem, zaključuje prof dr Igor Pantić.