Groznica Zapadnog Nila – da li svaki ubod komarca treba da nas zabrine

Groznica Zapadnog Nila je infektivno oboljenje iz grupe zoonoza, virusne etiologije, koje se na ljude i životinje prenosi ubodom zaraženog komarca. Cirkulacija virusa Zapadnog Nila je prisutna na Evropskom kontinentu od 60-tih godina prošlog veka, ali se povećanje broja obolelih ljudi beleži u poslednje dve decenije i ima tendenciju porasta u budućnosti. Danas je ovaj virus najrasprostranjeniji arbovirus na svetu.

Kako navodi doktorka Dragana Plavša, epidemiološkinja sa Instituta „Batut“, do 6. avgusta u Srbiji su registrovane dve osobe koje su obolele od groznice Zapadnog Nila. Kod obe osobe je došlo do razvoja teškog oboljenja, neuroinvazivnog oblika bolesti koji se, nažalost, završio smrtnim ishodom.

Koje osobe su ugrožene?

Rađena su brojna istraživanja i ustanovljeno je da komarci više ubadaju osobe krvne grupe nulta, zatim A, a najmanje su ugrožene osobe koje imaju krvnu grupu B i AB, navodi dr Slavica Maris, epidemiološkinja u Gradskom zavodu za javno zdravlje.

„Takođe, osobe koje su fizički aktivnije, jer se luči više mlečne kiseline, podložnije su ubodima komaraca. Visoke i krupne osobe, zato što izbacuju više ugljen dioksida, kao i osobe koje dosta piju pivo su podložnije ujedima komaraca. Trudnice, takođe“, dodaje dr Maris.

Veza u pogledu pola i starosne dobi nije utvrđena.

„Osobe sa hroničnim bolestima nisu prijemčivije na ubod komarca, ali one su podložnije razvoju teže kliničke slike, odnosno neuroinvazivnih bolesti, što uključuje meningitis, encefalitis ili meningoencefalitis“, napominje dr Plavša.

Da li svaki ujed komarca mora da nas zabrine?

Pre svega, zaraženog komarca je nemoguće razlikovati od onog koji nije, a isto tako ni na osnovu promena na koži koje se javljaju posle uboda, nemoguće je odrediti da li je komarac bio zaražen ili ne, naglašava dr Maris.

„Zavod za beocide radi redovan godišnji monitoring od kraja marta do početka novembra meseca i dostavljaju informacije, tako da se tačno zna na kojim područjima je dokazano prisustvo zaraženih komaraca“, dodaje epidemiološkinja.

Kod 80 odsto osoba koje su zaražene ne pojavljuju se nikakvi simptomi i bolest prolazi. Kod 20 odsto se javljaju simptomi slični prehladi i gripu – nagli rast temperature, bol u grlu, bolovi u mišićima i zglobovima, prolazni osip i uvećane limfne žlezde. Najčešće, ovi simptomi prolaze posle četiri do sedam dana.

Kako razlikovati da li je kovid, obična prehlada ili groznica Zapadnog Nila?

Pošto su u pitanju virusna oboljenja sa praktično sličnom kliničkom slikom, sami pacijenti ne mogu da prepoznaju koja infekcija je u pitanju.

„Zato ako se razviju ovi simptomi, potrebno je obratiti se lekaru da bi pre svega bila otklonjena sumnja da li je u pitanju kovid 19, zato što je to infektivna bolest koja se prenosi sa osobe na osobu“, savetuje dr Dragana Plavša.

Terapija

Osobe sa blagom kliničkom slikom koriste samo lekove za snižavanje telesne temperature i bolest prolazi sama od sebe.

Ukoliko, pak, dođe do neuroinvazivnih oboljenja, to zahteva hospitalizaciju.

Prevencija

Jedina vrsta prevencije je sprečiti ubod komarca. Ljudi koji se bave nekom fizičkom aktivnošću trebalo bi da izbegavaju boravak napolju u vreme kada su komarci najaktivniji, u zoru i u sumrak. Prilikom boravka u prirodi treba zaštititi otkrivene delove tela i namazati ih repelentima.

„Ukoliko neko ne voli repelente, može da se zaštiti odećom dugih rukava i nogavica. Dobro je da odeća bude svetlijih boja zato što je poznato da komarce privlači tamnija i pripijena odeća“, preporučuje dr Slavica Maris.