Ne izbegavajte zubara zbog pandemije, sačuvajte zdrav osmeh

Svi segmenti života, neki manje drugi više, drugačiji su u odnosu na to kako su izgledali pre nego što se pojavio koronavirus. Isto važi i za odlazak kod zubara.

Predsednik Udruženja stomatologa Srbije profesor doktor Obrad Zelić ukazuje da je na slabiji odlazak kod stomatologa tokom pandemije uticao strah od koronavirusa, ali i to što su mnogi ostali bez novca.

„Mi zaboravljamo ekonomski aspekt pandemije, mnogi nisu radili, a stvarno ih je i plašilo (da se ne razbole), plašilo je i nas. Za deset naših kolega, stomatologa znamo da su umrli od pandemije, a moguće je i više. Za nas je velika opastnost jer smo u nepsrednom kontaktu s pacijentom“, istakao je dr Zelić.

Prema njegovoj oceni, epidemija je uticala negativno na stomatološki karton nacije jer sve što treba da se uradi kod zubara „čeka bolje dane“, a bez terapije zapaljenski procesi, parodontopatija, karijes i druga oboljenja napreduju svakodnevno.

„Život nije stao. Stomatološki fakultet praktično neprekidno radi. Stomatologija se i kod nas i u svetu, nekoliko meseci nakon početka pandemije, vratila uslovno rečeno u normalu. Broj pacijenata jeste nešto manji“, istakla je prof. dr Tamara Perić sa Stomatološkog fakulteta u Beogradu.

Rešavana su urgentna stanja – povrede, otoci, bolovi koji nisu mogli da sačekaju bolja vremena, kao i neka lečenja koja su bila u toku morala su da se nastave.

„I na Stomatološkom fakultetu i sve kolege iz privatne prakse koje ja poznajem poštujemo striktno sve mere koje su nama poznate i od ranije, a sada smo ih podigli na mnogo viši nivo“, naglasila je dr Perić i priznala da su na početku pandemije stomatolozi bili i uplašeni i zbunjeni.

Sada postoje jasno definisani protokoli koje su izdali i domaća i svetska stomatološka udruženja o tome kako prenošenje koronavirusa prilikom rada sa pacijentima svesti na najmanju moguću meru.

Mobilni telefon i internet deo stomatološkog pregleda  

Posle godinu dana borbe sa koronavirusom, nema velike razlike u tome zbog čega se pacijenti javljaju zubaru.

„Ljudi podjednako imaju karijes, podjednako ih bole zubi, ali su zainteresovani i za redovne kontrole i preventivni rad. Dobro je što su nam u ovoj situaciji internet i mobilni telefoni dosta pomogli. Uopšte u medicini pa i stomatologiji, imamo mogućnost da pacijenti snime svoje zube ili zube svoga deteta i da dosta toga možemo elektronskim putem da obavimo“, objašnjava dr Perić.

Dr Zelić skreće pažnju na podatak koji je objavio jedan od najpoznatijih medicinskih stručnih čaospisa The Journal of the American Medical Association, a odnosi se na dermatologiju, ali pogađa i obolenja usta.

„Mali je uzorak i kratko je vreme, ali su našli da između 17 i 21 odsto pacijenata sa kovidom imaju neke promene na koži, a veliki procenat njih promene i u ustima. Simptomi se javljaju u toku bolesti, a neki od njih ostaju i kad preleže. Javljaju se mrže po koži, koprivljača, plikovi po koži i u ustima, a u stomatologiji crven jezik, čak je bilo slučajeva da je 'oljušten', crvene desni“, navodi profesor Zelić i dodaje da su za gubitak čula ukusa bile „odgovorne“ oštećene papile na jeziku.

O dugoročnim posledicama kovida i na opšte zdravlje, a i na oralno zdravlje tek ćemo čitati u narednim godinama.

„Za neke zaključke još je rano jer još imamo mali uzorak“, rekla je profesorka Perić.

Stres se pominje u svim oblastima medicine, pa tako i u stomatologiji i u vreme koronavirusa.

„Sve je popularnija ugradnja implantata. Jedna od ozbiljnih kontraindikacija za ugradnju implantata je škripanje zubima, bruksizam. On će uništiti te implantate. Stres u ovo vreme može samo da pogorša stanje“, ukazao je dr Zelić.

Mere protiv širenja koronavirusa u stomatologiji podrazumevaju veći stepen higijene, redovnu dezinfekciju i između svaka dva pacijenta, zaštitu opremu, ređe zakazivanje.

Budući da će pandemija trajati još neko vreme, važno je da se oralno zdravlje ne zapostavi.

„Moraće pacijenti da se obrate lekarima. Moraju da se vrate u ordinacije“, naglasio je dr Zelić.

Profesorka Perić ističe da su saveti za pacijente uvek isti: „I za male i za odrasle važe ista pravila. Pre svega, oralna higijena po dobro poznatim instrukcijama i ono što je podjednako važno adekvatna ishrana, to jest kontrolisan unos šećera“.