Ukoliko dete stalno gricka slatkiše, ni pranje zuba ne pomaže

Ovih dana pojavila se priča jednog američkog stomatologa o tome da je imao mnogo više intrevencija u doba pandemije, posebno zbog preloma zuba. Kaže da je uzrok tome stres, odnosno anksioznost, jer ljudi kada su pod pritiskom češće škripe, odnosno škrguću zubima.

Gost Jutarnjeg programa, profesor dr Dejan Marković sa Klinike za dečju i preventivnu stomatologiju Stomatološkog fakulteta u Beogradu, potvrđuje da stres dovodi do pojačanog stiskanja zuba, takozvanog bruksizma.

„Sve ono što proživljavamo tokom dana, tokom noći 'nekoga koljemo zubima', kako bismo rekli. Znači, to stiskanje zuba se odnosi i na to, a samim tim kada imate takve reakcije dolazi do trošenja zuba ili ispadanja plombi, nekada čak i do preloma“, napominje profesor.

Pandemija koronavirusa uticala je na promene u praktično, celoj stomatologiji, dodaje dr Marković, jer mali broj profesija ima potrebu da bude u tako bliskom kontaktu sa svojim pacijentom. S obzirom na to da su deca i mladi najčešće asimptomatični prenosioci zaraze, samim tim su i stomatolozi kao struka mnogo više ugroženi. Mere zaštite postoje i nastoji se da se rizik svede na najmanju moguću meru.

Šta kažu podaci?

Neposredno pre pandemije, posle više od 10-15 godina, urađeno je epidemijsko istraživanje stanja zdravlja zuba kod dece od jaslenog do školskog uzrasta, kako bi se napravio preventivni program za decu i omladinu do 18 godina. Istraživanje koje je podržalo Ministarstvo zdravlja urađeno je pod patronatom Svetske zdravstvene organizacije tako da su podaci relevantni i mogu biti predstavljeni u svetu.

Istraživanje je rađeno i na deci jaslenog uzrasta, od jedne do tri godine, i pokazalo se da već u tom periodu oko 15 odsto dece ima probleme sa pokvarenim zubima. Međutim 90 odsto tih zuba se ne popravlja.

„Pitanje je zašto se to ne čini – da li zato što roditelji ne dovode decu ili što stomatolozi ne popravljaju, s obzirom na to da je to najteži period za saradnju sa detetom“, dodaje profesor.

Najbolja preventiva je način ishrane i oralna higijena, ali podaci dobijeni iz istraživanja pokazuju da ni tu nije dobra situacija, jer više od polovine roditelja deci u tom uzrastu pere zube jednom dnevno ili ređe, a više od polovine pušta decu da peru zube sama.

„Mi na klinici, kada nas roditelji pitaju kada da dozvole deci da sama peru zube, kažemo da to učine onda kada mu dozvole da se samo kupa i pere kosu. Tada je manuelno spretano, do tada je neophodna kontrola i pomoć“, naglašava dr Marković.

Međutim, posle uzrasta od tri godine, podaci o stanju zuba kod dece su sve lošiji. U periodu od tri do šest godina već 50 odsto dece ima karijes, da bi posle šeste godine već 80 odsto dece imalo neki pokvareni zub.

Zašto nastaje karijes?

Faktor rizika za nastanak karijesa je dužina zadržavanja hrane u ustima. Bez obzira na to da li je slatko, da li slano. Čokolada svakako više utiče na razvoj karijesa od slanih grickalica. Ali sve što se dugo zadržava u ustima može dovesti do karijesa, naglašava profesor Marković.

„Svrha pranja zuba je da se ostaci hrane otklone iz usta, a ishrana je etiološki faktor broj jedan. Ja kažem roditeljima, ukoliko dete ne možete da odviknete od flašice ili ne možete da se uzdržite da mu ne dajete svaki čas nešto slatko da gricka, onda ne morate ni da mu perete zube.“

Nepravilan položaj zuba se pravovremeno lako rešava

Odnos prema ortodontskim anomalijama, odnosno nepravilnom položaju zuba koji je čest problem kod dece, jeste gotovo podjednako zastupljen u dečjoj populaciji. Neki roditelji na to uopšte ne obraćaju pažnju, dok postoje i oni koji do perfekcije isteruju i najmanje sitnice koje nisu fiziološki neophodne.

Uzroci ovog problema su različiti, počev od genetike, preko loših navika. Ustanovljeno je kod velikog broja dece postoji zaostalo, takozvano, infantilno gutanje, odnosno tiskanje jezika između zuba koje često dovodi do ortodontskih anomalija koje se lako ispravljaju.

Dovoljno je roditeljima skrenuti pažnju na to i eventualno im dati odgovarajuće aparate, kako bi se ta navika prebacila na normalno žvakanje, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu, profesor dr Dejan Marković.