Vitamin De i korona- čarobni lek ili uzaludna nada

Vitamin De igra važnu ulogu u našem telu - oko toga su naučnici saglasni. Teški manjak tog vitamina, posebno ispod vrednosti od 12 nanograma po mililitru krvi, izaziva bolno izobličavanje kostiju koje se kod male dece naziva rahitisom, a kod odraslih osteomalacijom.

Nevolja je što se tu završava konsenzus oko vitamina De među naučnicima. Nije čak sigurno ni koliko tačno tog vitamina treba telu, niti ispod koje vrednosti se može govoriti o nedostatku.

„Sunčev vitamin"

Ipak, vitamin D je u trendu. Pseudonaučna literatura o „Sunčevom vitaminu" završava na listama bestselera, a poslednjih godina se povećava i broj naučnih studija. Sada se vitamin D više ne povezuje samo sa kostima, već i sa raznim kardiovaskularnim oboljenjima, dijabetesom tipa 2 i nekim vrstama tumora.

Nivo vitamina De raste i opada mahom pod uticajem Sunčevih zraka. Ako koža upija dovoljno UV-zraka, telo je u stanju da samo proizvede vitamin. Svega deset do dvadeset odsto neophodnog vitamina De dolazi preko ishrane.

Takav vitamin De najpre nije biološki aktivan u organizmu. On to postaje tek metaboličkim procesom kojim se u bubrezima stvara hormonski aktivna forma zvana kalcitriol, koji onda odlazi u krvotok.

Kalcitriol, smatraju naučnici, reguliše brojne procese u telu poput lučenja insulina i usporavanje rasta tumora, podstiče stvaranje crvenih krvnih zrnaca, kao i aktivnost imunog sistema.

Bez vitamina teže sa koronom

Analiza Univerziteta u Hohenhajmu sada povezuje manjak vitamina De, određena predoboljenja i tešku kliničku sliku usled zaraze korona-virusom.

„Postoje brojne indicije da su razne nezarazne bolesti (visok krvni pritisak, dijabetes, bolesti kardiovaskularnog sistema, metabolički sindrom) povezane sa niskim nivoom vitamina D. Takva pridružena oboljenja, zajedno sa manjkom vitamina De koji ih često prati, povećavaju rizik od teškog razvoja kod kovida-19", piše u analizi.

Ta tvrdnja je potpuno tačna", kaže Martin Fasnaht, načelnik odeljenje endokrinologije na Univerzitetskoj klinici u Vircburgu. On ipak dodaje da je u pitanju „čisto posmatranje da ove pojave dolaze zajedno", to jest da nisu u pitanju čvrsti naučni dokazi o kauzalitetu, da jedna pojava izaziva drugu.

Taj endokrinolog kritikuje pomamu koja je izbila oko vitamina De. Ne zato što negira njegovu važnost, već jer dosadašnje studije nisu potvrdile da vitamin De ima isceliteljsku funkciju. „Radi se samo o korelacijama koje su uočene", kaže Fasnaht.

Studije u toku

On daje jedan primer - zamislimo grupu osamdesetogodišnjaka koji su zdravi kao dren i još se bave sportom, i grupu njihovih vršnjaka koji su u staračkom domu. Kod te dve grupe bi se drastično razlikovao i nivo vitamina De, kao i očekivana dužina života.

„Ali bilo bi previše prosto objasniti različito stanje samo nivoom vitamina D", kaže Fasnaht.

„Nivo vitamina De je zgodan pokazatelj ukoliko je neko bolestan. Ali nije više od toga", tvrdi endokrinolog.

Dok u analizi Univerziteta u Hohenhajmu piše da bi, kod osoba zaraženih koronom, smesta valjalo proveriti nivo vitamina De i podići ga ukoliko je prenizak, Fasnaht ne veruje da bi to išta donelo.

On podseća da su propali svi dosadašnji klinički pokušaji da se tok neke bolesti promeni dodavanjem vitamina De.

Fasnaht pak kaže da bi i ovde valjalo probati, jer nikada se ne zna.

„Ne želim da isključim mogućnost da određene podgrupe pacijenata mogu da profitiraju od prepisivanja vitamina De", istakao je.

Brojne studije o ovoj pojavi su u toku, te bi uskoro trebalo da stignu solidnija naučna saznanja.