Unapređena MMR vakcina kao trojanski konj protiv kovida 19

Virusolog Frederik Tangi, čelnik laboratorije za razvoj vakcina na institutu, ističe da je imunizacija zapravo jedino pravo rešenje za pandemiju, a mere poput socijalnog udaljavanja i samoizolacije poredi sa stavljanjem flastera na otvorenu ranu.

„Prema onome što znamo o zaraznom potencijalu virusa SARS-Kov-2, 60 do 70 odsto svetske populacije mora da bude imunizovano“, istakao je Tangi za Biznis insajder.

Nazvan po Luju Pasteru, francuskom biohemičaru, ocu mikrobiologije i čoveku koji je razvio vakcine za besnilo i antraks, Institut „Paster“ osnovan je 1887. godine, a do sada je bio jedan od svetskih predvodnika u borbi protiv tifusa, tuberkuloze, poliomilijelitisa, žute groznice, HIV-a i drugih bolesti.

Trenutno, skoro sva od ukupno 133 odeljenja instituta fokusirana su na pandemiju koronavirusa.

U januaru, naučnici na „Pasteru“ su prvi u Evropi završili potpuno sekvenciranje genoma novog koronavirusa, samo nekoliko dana nakon prvog slučaja kovida 19 u Francuskoj. Bio je to važan korak u razumevanju mutacije virusa nakon prvobitne epidemije u Vuhanu.

Tangijev tim prilagođava uobičajenu vakcinu za male boginje da sadrži pojedinačan protein iz virusa SARS-Kov-2. Nadaju se da će time pokrenuti imunu reakciju tela, kao što je to slučaj sa trenutnom MMR vakcinom koja štiti ljude od morbila (malih boginja), zauški i rubele (crvenke).

Brže testiranje i laka za proizvodnju

Vakcine indukuju snažan i dugotrajan imunitet nakon samo jednog davanja i prilično su jednostavne za proizvodnju. Korišćenje već licencirane i odobrene vakcine za male boginje takođe znači da će proces testiranja i patentiranja teći brže.

„Svaki farmaceutski pogon na svetu može da proizvede vakcine za male boginje“, kaže Tangi.

Ova strategija je već dala rezultate u prototipu vakcine protiv virusa čikungunja, koji godišnje inficira milione u jugoistočnoj Aziji i Africi i izaziva oticanje zglobova, bolove u mišićima i osipe. Može da bude smrtonosan po veoma mlade i stare osobe.

Tangi predviđa da bi testiranje vakcine na ljudima moglo da počne za godinu dana. Upozorio je da je naučnicima potrebno vreme da testiraju vakcinu i vide da li ima neke negativne sporedne efekte, kako bi ih sprečili ili umanjili.

„Veoma osetljivo pitanje u vezi sa vakcinama za ovakav virus je imunološka reakcija, koja može da bude smrtonosnija nego sama bolest. Netestirana ili požurena vakcina bila bi opasna“, rekao je francuski virusolog.